Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 01. 01. 1971., S. 81

79

ТЕОРИЈСКИ ОСНОВИ ФРАНЦУСКОГ УПРАВНОГ ПРАВА

Y једном свом чланку проф. Риверо посебно истиче потребу преображаја управе ( 40 ). Проф. Риверо подвлачи да je за Француску готово парадоксално колико демократизација пословања управе није у складу са дугогодшшьим развојем демократије. Стога наводи да се, с обзиром на начин доношења одлука управе, може сматрати да појединад нема правну ситуатшју граБанина већ поданика (стр. 822). Посебно указује да ie битна садржина у демократизовању управе, у што већем изједначавању управљача и оних којима се управла, тако да се избегне отуБеност управе од граВана односно подвојеност „Ми” (граБани) „Они” (управа)7 већ да се тежи што већем приближавању и изједначавању ових двеју воља (стд. 822). Проф. Риверо истиче вщпе начина демократизадије управе. Прво, указује на могућност Хlзборности~ЈајзнНх~'' службенВка, али у томе не види право решение за Француску, јер сматра да убрзо води у ћорсокак, посебно и због интсплшятибттлности са специјализацијом и погребом за континуираним пословатьем јавнес лужбе (стр. 822, 827). Скромнијуи стварнију етапу у демократизацији управе проф. Риверо видиу објашњавању одлука управе. Иако управа и ту одлучује сама, она своје бдлуке доноси са образложењем у коме износи чињенично стање и излаже мотиве због којих je одлука допета (стр. 822). Дал>и развој демократизације управе проф. Риверо види у учептВу странака у процесу одлучивања управе. Ако je по класичном учешу управа им ала послеДВьу реч jep~je сама идлучивала, друштвеном развоју одговара да у одлучивавьу учествује странка путем договарања тако да се од накнадног објашњавања оддуке коју доноси управа приступи партпципацији у одлучивању, до које може доћи било договором, било што ће и без договора странка у извесном сдтаслу учествовати у дијалогу одлучиватьа, јер ће јој бити омогућено да учествује у договарању. Y том случају уколико и не доБе до утврВеног договора, странка би била обавештена о току процеса одлучивања и тако уједно била створена и повољнија Клима за извршавање одлука (стр. 822 —823, 827-—828). По себи се разуме да и овде важи правило да би једна теорија имала могућности да из сфере снова преВе на терен стварности, није доволно да она буде теоријски заводљива, већ треба такоЬе да има ослонца и у чшьеницама. Стога je проф. Риверо, иако се залаже за партиципацију странака у одлучивавьу управе, свестан да je то један процес ка преображавању управе, којем треба тежити, али не губи из вила_ дя _тамо где ва доноси везане управне акте који се своде на доношегье управних аката кад се стекну одређени законски услови, неће консултовати странку нити ту може бити дијалога између страйке и управе (стр. 827). С друге стране, проф. Риверо пориче да би дијалог између странке и управе при ньеном одлучивању и сувише успорио рад и ефикасност управе јер ни сада није спорија управа тамо где постоје већ извесни организовани облици учешћа странака у дијалогу одлучивања (стр. 828). Пориче такоВе да би систематски контакта странке и управе створили ризик омогућавања корупције јер би то значило неверовати у поштење и савесност огромне већине службеника (стр. 828). Не слаже се ни са гледиштем да би дијалог странке и

(48) Ј. Rivero, A propos des métamorphose de l’administration d'aujourd'hui: démocratie et administration. Mélanges offerts à René Savatier, Paris, Dalloz, 1965, стр. 821—833.