Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

260

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУАТЕТА

јетским ставовима о приндипнма јесте њихов акдиони захват, који на одре Вен начин указује на стално присутну динамичност кривичног поступка. Приказ кривичнопроцесних принципа je поједностављен и они ce износе простим набрајањем. Недостају било који критеријуми њиховог вредновања и класификације. Због тога су могући приговори како у погледу селекдије тако и самог излагања принципа. Y уџбенику А у кривичнопроцесне принципе сврстани су: 1) принцип социјалистичке законитости; 2) прlшцип јавноправности (официјелности); 3) принцип неприкосновености личности, стана и тајности преписке; 4) принцип вршења правосуВа само од стране суда; 5) принцип вршена правосуђа на темељу једнакости граВана пред законом и судом; 6) принцип разматрана ствари од изабраних судија; 7) принцип учешћа у суду народних поротника и зборности приликом разматрана ствари; 8) принцип независности судија и њихове потчињености само закону; 9) принцип националист језика у судском поступку; 10) принцип јавности судског претреса; И) принцип непосредности, усмености и непрекидности судског претреса; 12) принцип обезбеБења права на одбрану окривљеном; 13) принцип расправностн; 14 принщш објективне истине у кривичном поступку; и 15) принцип учешћа друштва у кривичном поступку ( 31 ). С друге стране, уџбеник Б набраја следеће кривичнопроцесне принципе; 1) принцип социјалистичке законитости; 2) принщш неприкосновености личности; 3) принцип вршена правосуВа у кривичним стварима само од стране суда; 4) принцип вршења правосуВа на темељу једнакости граВана пред законом и судом; 5) принцип учешћа народних поротника и зборности приликом разматрања ствари; 6) принцип изборности судија и нароних поротника; 7) принцип независности судија и њихове потчнњености само закону; 8) принщш националног језика у судском поступку; 9) принцип усмености судског претреса; 10) принцип обезбеВења права на одбрану окривљеном; 11) принщш свестраности, потпуности и објективности нстраживања околности ствари; 12) принцип оцене доказа дрема унутрашнем убеВењу; 13) принцип надзора Врховног суда СССР и врховних судова савезних и аутономних република над судском делатношћу; 14) принцип надзора јавног тужиоца у кривичном судском поступку; и 15) принцип учешћа друштва у кривичном судском поступку ( 32 ). Путем обичног упореВивана запажа се да су аутори дали много места принципима уре Вења правосуВа уопште и да нису извршили никакву класификацију истакнутих принципа. Поред тога, има принципа које срећемо у једном ал и не и у другом уцбеншсу. Тако су у уцбенику А истакнути прхшщши јавноправности, принщш расправностн и принщш објективне истине у кривичном поступку, а у уцбенику Б ови прннцшш нису набројани. С друге стране уцбеник Б указује на принцип оцене доказа према унутрашњем убеБењу, док у уцбенику А нема овог принципа. Истина, аутори не подводе увек под исте наслове истоветне садржаје, али може да оправда одсуство неких принципа. Тако je на пример, у уцбенику Б принципом социјалистичке законитости обухваћен и принцип равноправности. Овде треба имати на уму Линеову (Linné) мисао: „Nomina si nescis, périt et cognitio rertun”. Шта рећи о пренаглашеној пажњи према принцишша уре&ења цравосуђа уопште у оквиру изношена принципа кривичног поступка? Одговор би био, чини нам ce, ј едино могући, да аутори нису у довољној мери поштовали релативну самосталност правосуВа уопште ни као гране законодавства ни као посебне дисциплине у односу на кривични поступай. Осим тога, они се поглавнто задржавају на прннщшима карактеристнчнпм за уреВене и рад суда, a запостављају принципе уре&ена и рада других правосудних органа, на пример јавног тужилаштва и органа који врше изврђај.

(31) Уцбеник А, стр. 42. и сл.

(32) Уџбеник Б, стр. 42. и сл.