Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

261

ПРИКАЗЫ

Дакле, целисходно je ограничит!! се само на принципе карактеристичяе за кривични поступай, а другим принципима било правног система уопште било правосуВа дати само онолнко места колико je то неопходно за постављање, изградњу и разумевање одређеног система кривичног поступка. С овом основном поставкой неминовно je повезати класификацију принципа. Што се тиче критеријума класификације, он се мора заснивати на вредности принципа с којом они доприносе изградњи кривичнопроцесних појмова и остварењу кривичнопроцесног задатка. Истовремено треба прихватити и схватање о привезивању принципа, приликом њиховог излагања, за кривичнопроцесне појмове и за сам систем кривичног поступка. Ово последње омогућава да се сагледа и провери примењивост самог принципа. Селекција кривичнопроцесних принципа, коју сами заступамо, обухваћена je њиховом поделом на основне, опште и посебне принципе. Основни принципи се непосредно везују за остварење кривичнопроцесног задатка, а општи принципи су својствени кривичном поступку као кривичнопроцесном односу и одређују његову природу. Најзад, посебни принципи су својствени кривичнопроцесним појмовима (институтима) и према томе у којој мери обухватају одиосни појам могу имати општи и особени характер. На овом месту изнећемо само основне и опште принципе. Основни принципи су принцип законитости, принцип постојаности кривичне ствари, принцип истине и принцип вишестепености кривичног поступка. Општи принципи су принцип оптужбе, принцип расправности, принцип активности кривичног суда, принцип слободног судијског уверена, принцип јавности, приншш усмености, принцип непосредности и принцип процесне економије. 6. Y приказу поменутих уцбеника задржали смо се само на неколико основшпс питања, настојећн да критички размотримо ставове аутора, као и да сами кажемо шта мислимо. Било би од интереса да се претресе још читав низ питана, али приказ не може да обухвати све. Уопште узев, ово су добри уцбеници у класи којој припадају. Y њима je савесно обрађен важећи систем кривичног поступка у СССР односно у РСФСР. Њихова корисност се састоји не само у уџбеничком презентирању материје, већ и у доприносу развоју теоријске мисли совјетског кривичног процесног права.

Ар

Драгољуб В. Димитријевић

Славолюб Попович; АДМИНИСТРАТИВНОЕ ПРАВО. ОБЩАЯ ЧАСТЬ. ПОД РЕДАКЦИЕЙ Ц. А. ЯМПОЛЬСКОЙ. Издательство „Прогресс”, Москва, 1968, 539 стр. Y Совјетском Савезу се већ постојано јављају преводи иностраних дела која дају преглед појединих правних дисциплина у упоредном праву. С тога се мора поздравити и појава превода овог уџбеника који ће свакако пружити совјетским читаоцима основне појмове о југословенском управном праву. За потребе совјетских читалаца проф. Поповић je извесне делове свог уцбеника скратио а негде je допунио у складу са новијим законе давством. Појаву овог превода утолико пре треба поздравити што до ове књиге у Совјетском Савезу ни je преведена ниједна југословенска књига било ко je наше правке дисциплине. Стога ваља указати на значај ове иннцијативе и очекивати да се и Аал>е настави са упознавагьем совјетских правннка с пој единим правним дисциплинама југословенског права у целини, као и плански приступити преводима појединих дела и монографија и можда настојати да се заједничким снагама упоредноправно обраде пој едини правни института који би могли бити од користи не само за узајамно упознавање већ и за развој совјетског и југословенског права. Да има те узајамне сарадње, не би се могло десити да у уџбенику совјетског