Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

263

ПРИКАЗИ

нису посветила довољно пажње овим важним и интересантним питањима (стр. 13). Ц. Јампољска подвлачи да југословенски правншщ дају велики знача) самоуправљању, али има утисак, према књизи проф. Поповића (стр. 226), да се „фактичкн његова суштина своди на учешће радног колектива у органу управљања у регулисању односа унутар органа...” (стр. 11). Саопштавајући овај свој утисак, Ц. Јампољска жали што у кгьизи у вези са овим проблемой „писац излаже само уставне одредбе и позитивно право док се постојећа пракса не уогаитава, а управо je она за нас од посебног интереса” (стр. 12). По мишљењу Ц. Јампол>ске, писац не даје дубље теоријске основе самоуправљања. Истиче да je додуше проф. Поповић у једном свом ранијем чланку указао на извесне спорые теоријске проблеме у вези са самоуправљањем, „али у овој књизи ова питања ыису изложена колико je то било неопходно” (стр. 12). Ц. Јампољска посебну пажњу посвећује излагањима проф. Поповића о деетатизацији и у вези с тим примећује: „Не може нас писац убедити у то да преношење надлежности на установе социјалног осигурања, здравствене устаыове... и просветне установе ... указу) ена деетатизацију. Низ ових установа при свем њиховом „самоуправљању” не преетају бити државним установама” (стр. 17). Ц. Јампољска даље истиче: „Истина, проф. Поповић ове установе назнва „друштвеним службама” и на много страна кгьиге труди се да укаже на њихове „недржавне” особине. Но такве особине, као непривредни карактер делатности, или функционисање у цжљу задовољења општих потреба и чак немогућност примене непосредне принуде, саме по себи ни о чему не говоре. Непривредна делатност карактеристична je за многе друге државне органе у Јутославији као и за савезне; задовољавање општих потреба у социјашстичкој држави никако се не може посматрати уско, као задатак само низа установа, јер цео државяи апарат функционише за човека и у име човека. Што се тиче принуде, нико од правника није никад тврдио да сваки државни орган може увек сам, непосредно, изрицати казне или наредити да се грађанин стави у затвор. Механизам државне принуде je сложен: има органа чији je задатак да организују управну делатност и поред тога решавају питања о карактеру и управним санкцијама које се нужно примењују према окривљенима; има органа који непосредно примењују решења о принудним мерама; има и таквих који не могу применити принуду... Али сви ови наведени органи не престају бити делови државне машине, а у узајамном дејству са другим деловима они могу у случајевима утврђеним законом на своју иницијативу допринети да се иокрене читав механизам државне принуде” (стр. 17—18). Ц. Јампољска даље истиче „да су друштвене службе, без обзира на гьихову самосталкост, установе одређене скупштине друштвено-политичке заједнице”. Ц. Јампољска стога закључује, прво, „да скупштине друштвено-политичких заједнида нису само самоуправни орган већ и виши орган власти у оквиру друштвено-политичке заједнице (чл. 78 Устава СФРЈ). Друго, да je Савезна скупштина, сагласно Уставу СФРЈ, такоВе орган који представља друштвено-политичку заједницу федерацију, и у том оквиру она се јавља и као највшпи орган власти и као орган друштвеног самоуправл>агъа (чл. 163 Устава СФРЈ)”. После ове своје анализе Д. Јампољска поставља питање: „Према томе, молим проф. Поповића, по чему je преношење права једне заједнице на другу знак деетатизације?” (стр. 19). Ц. Јампољска даље истиче да се из уцбеника не види шта je децентрализација у југословенском праву. Она подвлачи да je „децентрализација једна страна начела демократског централизма и да децентрализација у социјалистичкој држави не може бити неограничена, нити може прећи у анархију, јер она обавезно представља само другу страну демократског централизма...” (стр. 20). Ц. Јампољска и поред ових примедби истиче „да у Југославији, као и у другим социјалистичким земљама, централизација безусловно има своје место, али се она спроводи на специфичан начин било преко система разних врста централизованих инспекција и централизоване финансијске службе, било преко службе друштвеног кииговодства" (стр. 20). Ц. Јам-