Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

264

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

пољска подвлачи да службу друштвеног књиговодства не може сматрати недржавном установом, како то наводи проф. Поповић, „јер то не произлази из карактера њене функције, нити из карактера правних метода које она прнмењује" (стр. 21). Ц. Јампољска побија аргумент проф. Поповића да je служба друштвеног књиговодства недржавни орган због тога „што она врпш своју делатност независно од било ког државног управног органа и потчињена je само закону”. По њеном мишљењу, „овај аргумент није убедљив” јер, иако je суд независан орган који врпш своју делатност на основу закона, ~проф. Поповић несумњиво сматра да je y садашње време суд у Југославији државни орган” (стр. 21). Y погледу самосталности органа управе Ц. Јампољска истине да се из уцбеника види да још увек у југословенском управном праву постоје разне форме руковођења нижим органима од стране одговарајућкх савезних и републичких органа управе (стр. 21). Посебно се то види, како то истине Ц. Јампољска, из книге проф. Поповића у којој се излажу права випшх органа да издају различите инструкције нижим органима управе, као и у праву инспекције од стране савезних, односно републичких органа. Отуда Ц. Јампољска закључује: „Без обзира на то како писац тумачи чигьенице које je навео, у Југославији се ипак остварује централизадија и очевидно не може да се не остваРУЈе” (стр. 21). Што се тиче демократизације југословенске управе, Ц. Јампољска истине да je писац навео доста нормативног материјала који потврђује овај процес. Ц. Јампољска посебно подвлачи: „Могуће je не сагласити се с оценом проф. Поповић коју даје у овој књизи о значају процеса демократазације за даљу судбину државе, али чињеница je да тамо несумњиво постоје фактори демократизације" (стр. 21—22). Y заклучку Ц/Јампољска указује на тешкоће око превода терминологије, али се нада да ће и поред извесних недостатака читалац наћи у књизи много интересантног, посебно у погледу фактичког материјала неопходног за упознавање југословенског управног права (стр. 22). Подвлачећи значај овог првог корака од стране совјетске издавачке делатности да упозна совјетску јавност с по ј единим правним дисциплинама југословенског права, указао сам и на извесне примедбе Ц. Јамползске наведене у њеној уводној речи. С обзиром на ауторитет који Ц. А. Јампољска има у совјетској правној науци, сматрао сам да ваља посветите пажњу њеним примедбама којима je она са одређеном мером и несумњиво добронамерно дала своје оцене о извесним гледиштима проф. Поповића која je он изложио у свом уџбенику. Без обзира на то што се са извесним њеним примедбама не морамо сложите, оне могу бита корисне за размишљање о многим још нерешеним проблемима нашег самоуправног система који je још увек у процесу. Имам утисак да би најосновннји закључци Ц. Јампол>ске у погледу основних начела југословенског управног права морали да претрпе извесну корекцију. Њена закључивања у извесним случајевима не одговарају југословенској стварности, а до таквих закључака je несумњиво дошла из два разлога. Прво, она полази од објашњења проф. Поповића која су дата за југословенског читаоца који je упознат са станем ствари, али ова објашњења нису довољна за страног читаоца што Ц. Јампољска и сама истине (стр. 12). Друго, што je страной научном раднику тешко ући у један систем управног права који je у многим тачкама различит од права његове земле. Наведени разлози су свакако допринели извесним ставовима Ц. Јампољске о којима се може расправлати. Аа није тога било, можда би и сама Ц. А. Јамполска дошла до заклучка, не да у Југославији није настао процес деетатизације, већ да je степен децентрализације и деетатизације у Југославији у извесним случајевима отишао и преко оног што се под овим називом обично подразумева. Имајући све ово у виду, вала продужити рад на упоредноправном проучавању појединих правннх института у совјетском и југословенском праву које he допринети нашем узајамном упознавању. На овом послу улажу се код нас у Југославији Beh успешни напори и виде позитивни резултати за упоз-