Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

265

ПРИКАЗИ

навање совјетског права. Y нашој правној литератури после ослобођења преведено je низ радова совјетских правника, а на том послу видна je и улога Института за упоредно право (Београд), као и југословенских правних часописа који прате развој совјетске правке науке.

Д. Ђ. Ачнковић

WÖRTERBUCH JURISTISCHER FACHAUSDRÜCKE, SERBOKROATISCHDEUTSCH, bearbeitet von Dietrich Frenzke und MiFja Pajević. Kieler Schrifttumskunden zu Wirtschaft und Gesellschaft Arbeiten der Bibliothek des Instututs für Weltwirtschaft, Kiel 1967. Позната je огромна научна и публицистична делатност Института за светску привреду при Универзитету у Килу. Поред редовних периодичних публикација, као што je Weltwirtschaftliches Archiv (4 свеска годшшъе), Die Weltwirtschaft (2 свеске годшшъе), серије студија ( Kieler Studien, до сада изашло 86 књига) и предавања (Kieler Vorträge, до сада су објављена 52 предавања), Институт издаје у невезаном редоследу и разна друга дела. Y свим тим публикадијама има доста занимљивог материјала и за правнике. А сада je, у посебном низу радова (найме, у наведеним Schrifttumskunden), као најновија кгьига објављен Српскохрватско-немачки речник правних израза у обради Dietricha Frenzkea и Милије Пајевића. Ово je пети речник у поменутој серији. Али, док су ранији речници обрађивали првенствено економске изразе (од којих je један такоВе српскохрватско-немачки од истих обрађивача, док су остали италијански, шпански и португалски), ово je речник наших правних израза. Ова два речника наше стручне терминологије су један од многих доказа колико интересовање у свету влада за Југославију, њен развој и њено државно и привредно уреВење. Речник правних израза обухвата малне 400 страница (чиме je за око 120 страница обимнији од економског) и, наоко рачунајући, неких 1400 речи и израза. Y Предговору се истиче да су у Речник ушле речи српскохрватске правке терминологије без обзира на то да ли испуњавају све захтеве егзактности, савременог начина изражавања итд., јер да му je намена да олакша читање и оне литературе која je намењена широј јавности и која je стога састављена на популарно-правном језику. To je за практичну употребу просечног читаоца довољно, а исто тако потребно и за паучника који се у свом раду служи и материалом из дневне штампе и популарне публицистике, али, у први мах би се могло мислити да представља сметњу за онога коме je такав речник потребап искључиво за научне или наставничке сврхе. МеВутим, прелиставајући Речник внди се да су се обраВивачи држали једног сразмерно високог мерила. А научницима и наставницима ће наведено упозорење аутора бити довољно да Речник уз такву квалификацију и употребљавају. Ј/осталом, ниједан се речник, па ни најбољи, не може сасвим некритички употребљавати. На крају крајева, критички став онога ко се речником служи долази до изражаја приликом самог избора речи које су дате као превод. Ykoahko je рецензент у стању да просуди, у преводу je углавном дата немачка правка терминологија Рајха. Можда je на ту чињеницу требало упозоритн читаоца, тим пре што се јутословенско законодавство ослања више на аустријско, па би упореВење са старијом аустријском правном литературой могло изазвати извесну збрку, или je требало дати и аустријсконемачки израз (нпр. поред „Vollstreckungsgläubiger” и „betreibender Gläubiger”, поред „Darlehensvertrag’' и „Leihvertrag”, односно „Leihe”, и др.)