Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

271

БЕЛЕШКЕ

гериторија. С тим у вези покренуто je и питанье које су то регионалне функције, док су други сматрали да функције регије произилазе из њихове сврхе, или, пак, да излаз из данашње ситуације треба тражити како у радикалним територијалним промјенама локалних нивоа управл>ања, тако и у промјењеној диоби функдија између појединих нивоа. Дискусија о иновативним могућностима регионалног нивоа уттрављања била je третирана у уводном излагању на ту тему као проблем пропшрења акцноног радијуса појединих служби, увјетованог данашњим ступаем развитка. Много даље од тога није се ишло. Резимирајући резултате дискусије указало се на питања у којим се није дошло до неких јасних, јединствених становишта. Тако, прије свега, да ли регион као управно подручје треба да се подудара или не са подручјем природних регаја; који je меВусобни однос и у чему je разлика између политичких и административних регија; да ли je регија нешто ново што тек треба изградити или обнављање нечег што већ постоји; да ли регионални шгво представља средњи ниво управљања, цјелину или дно ширег система? С друге стране, дошло се до закључка да чак у истој земли појам регије може бити вишезначан, да регаонализам може бити инструмент централизације у односу на локални ниво управљања, као и инструмент дедентрализације у односу на централни ниво. Овом резимеу могли бисмо додати наш властити. Стално присутна многозначност појма регије и регионализма отежала je споразумијевање у том смислу да су учесници говорили о регионима не прецизирајући на коју врсту региона мисле: административне или политичке унутар трупе секундарних региона тј. региона који се стварају као териториј с одређеним границама. Због тога ни je било једноставно утврдити ни ко ja je сврха региона, осим кад су у питању планске регије. Тешкоће су настале и услијед тога што се нису довољно разликовали интереси од техничких аспеката одлучивагъа, услијед чега je дошло до, по нашем мишљењу, погрешног указивања на опасност коју за демократски пронес одлучивагьа носе експерти с обзиром на чигьеницу да располажу све већим количннама иформација неопходним за одлучивање. Успостављање равнотеже снага кроз повећану стручност граВана (Crozier) чини се више него утопија у данашњим увјетима све изразитије тенденције према специјализацији. „Повећана могућност погађања” не овиси о стручности оних који ce погађају, већ о томе да ли je сваком судионику у том процесу призната у начелу једнака позиција. Y једном су се ипак сложили готово сви учесници. Доживљај кризе владајућег система власти био je опће присутан: с једне стране постоје јаке кондентрације моћи, а с друге стране маса становништва удалена од стварних процеса одлучиваньа. Захтјев за регионализмом и захтјев за остварењем партиципације постали су на тај начин синоними, без обзира да ли се радило о регионима који имају своју традицију, у том смислу да су представљали, из било којег разлога, релативно аутономне дијелове ширег система; или се, пак, ради о регионима које тек треба формирати. Y захтјеву за осигурањем партидипације већина учесника видјела je палијатив у оквиру постојећег система власти, на тај начин што би се створила извесна равнотежа власти. Мада су неки учесници свијесни ограничене вриједности класичних метода контроле (партиципације), ипак нису ишли тако далеко да би негирали постојећу структуру власти и тражили алтернативне методе друштвеног организирања. А управо на том плану регионални ниво управљања открива велике могућности. Из јутославенског примјера могло би се закључити да монофункционалне регије представљају први ступањ интеграције разних служби које су по самоЈ природи технолошког развитка подвргнуте тенденцији интеградије у све шире дјелине; интеграцији која се може вршити без инструмената власти, којој je заправо власт као инструмент интеграције страна. Неефикасно судјеловање корисника службе у управљању организацијама, носиоцима тих служби, требало их замјенити ефикасним механизмима контроле, а ако то није контрола путем власти, требала би бити конрола која