Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

270

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

назвао регије нечим што није ни централни ни локални ниво управљања. Аруги су заузели становиште да регион не ставља у питање однос демократичности и ефикасности, већ да je то питање квалитативних промјена децентрализације тј. организирања једног политички и технички ефикаснијег локалног нивоа. Crozier je заузео становиште да je начин на који једна земља рјешава односе на регионалном нивоу необично важан за питање односа између демократичности и ефикасности, јер да у увјетима машинског система комуникација нестају могућности погаВагьа (о интересима). Уводна дискусија завршена je примједбом Пусића да алтернатива ефикасност демокрација не погађа стварну суштину проблема, јер се о ефикасности може говорити само у односу на неки цил> који ce жели остварити, те да би стога у оквиру дискусије требало усредсредити пажњу на техничке и интересне аспекте регионализма. Даљња дискусија je била замишљена око неких релативно издвојених аспеката регионализма: регионализам и његове импликације у односу на постојећу структуру власти, импликације регионализма у односу на кадрове регионалних нивоа, однос између функције и територија, те могућности иновације које регионализам крије у себи, на тај начин што je за свако од ових питагьа био задужен један учесник да да уводно излагање. Показало се, меБугам, да je у дискусији тешко одвајати поједине аспекте регионализма; упорност којом су се неки проблеми поново враћали, указуje вјеројатно на њихову ургентност. Тако je проблем политичких импликација регионализма, схваћеног као повећана могуВност партиципације граБана у одлучивању о пихањима која се тичу њихових интереса, био стално присутан. Посебно су истицане тешкоВе које у том настојаљу представља све већа сложеност одлука ко je се доносе и чињеница да информацијама на основу којих се те одлуке доносе располаже само незнатан број људи. На тај начин рационалност постаје привилегија централног нивоа, коме се локални ниво може супротставити само на тај начин да се прогласи нерационалним. Излаз из те ситуације тј. успостављање равнотеже власти могућ je само ако се на локалном нивоу осигура рационалност погаВатьа” (Crozier). Под „рационалношћу погаБања” аутор мисли на такве ситуације у којима би граБани у расправљању о својим интересима распологали и стручношВу (информацијама), како би њихови захтјеви имали веВу мјеру „рационалност” и на тај начин представљали протутежу централној власти данас искључивом представннку „рационалног”. Тиме je, найме, Crozier тек дао наслутити интересне и техничке аспекте одлучиван>а, али их није аналитички одвојио, а нарочито не однос техничких и интересних одлука према захтјевима партиципације. Чини нам се да би се захтјеви за партиципацијом требали ограшгчити на гштересне одлуке, које се доносе на основу вриједносних крихерија свих судионика. Након што je одлука о вриједности, циљу који треба остварити донесена, тек тада се може доищет техничка одлука, одлука ко ja се доноси на основу унапријед утврВених правила и која треба да предочи алтернативе у остварењу цил>а, Y том смислу не постоје никакви разлози за судјеловање шггрег круга људи, изван стручњака, у доношењу такве одлуке. Друга су довели у питање опортуност партиципације схваВене као традиционална демократска контрола у односу на све сложенији процес одлучивања. Наиме, временски распон измеВу доношења неке одлуке и њене реализације поста je све лужи, осим тога, вријеме носи стал не промјене, тако да je практички немогуВе контролирати на који je начгш реализирана нека одлука (Wright). Монофункционалне регије, тј. такве које би се формирале за обављање само једне службе (нпр. плапске), биле су разматране само са аспекта њихове могућности да осигурају партиципацију корисника. Дискусије око односа функције и територија нису поставите ова два принципа као алтернативне принципе у формирању регаја, веВ je било говора о томе да су то два комплементарна принципа: територијално формирање регија значи формирање регија за одре Вене функције, као што и функционално формирање регија значи формирање у оквиру одређеног