Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

243

CYACKA ПРАКСА

111. Социјално и осигурање од одговорности као два посебна основа осигурања. Усвајањем схановишха судова да су осигуравајући заводи у обавези на накнаду шхехе фондовима заједница осигурања, произишао би закључак да заводи немају никаквих обавеза за исплаху из фондова заједница осигурања за случај насхупања штехе повредом инхегрихеха њихових осигураника од охране сопсхвенхпса мохорних возила. Обавезно осигурање у саобраћају консхихуисано je управо у цил>у покривања шхеха коју социјални осигураник хрии преко износа који му се накнаВује по основу социјалног осигурања. Y противном, када не би било обавезног осигурања у саобраћају, оштећено лице би често било у немогућности да буде обештећено у целини, пошто се из фондова заједница по основу социјалног осигурања не покривају све штехе које претрпи осигураник. Зато je и Закон о обавезном осигурању у саобраћају прописао обавезно осигурање сопственика мохорних возила од шхеха које произаВу из њихове употребе. Обавезшш осигурањем, без обзира да ли je сопственик возила платно премију осигурања, обезбеВују се средства за покривање шхеха које оштећено лице претрпи од стране сопственика при употреби моторног возила преко износа који су већ добили по основу социјалног осигурања. Ту долазе материјална шхеха, у виду онемогућавања напредовања, смањене способности која не повлачи инвалидитет по основу Закона о инвалидском осигурању, неимовинска шхеха настала као последила претршьених физичких болова, страха, психичких болова услед унакажења, или смрти члана уже породице. То јасно произилази из члана 17. Закона о обавезном осигурању у саобраћају, пошто он има за предмет говори о целокупној штети који би сопственик имао накнадити лицу оштећеном употребом моторног возила према прописима односно правним правилима о одговорности (в. чл. 15, ст. 1), а не штети и наносима које je завод исплатио из фондова заједница осигурања, јер те правке односе Закон о обавезном осигурању не регулише ниједном својом одредбом ( 14 ). Из тумачења, дакле, и Закона о обавезном осигурању у саобраћају и Основног закона о организацији и финансирању социјалног осигурања произилази да се у конкретним случајевима накнаде штехе ради о покривању штете кроз посебне основе осигурања: социјално осигурање и осигурање од одговорности за штете причињене од моторног возила при његовој употреби, која je по својој природи облигационоправна (одговорност по основу кривице и одговорност за опасну ствар). Зато у случају наступања штете проузроковане од стране сопственика моторног возила при његовој употреби, свака од парничних странака сноси део штете по посебним основима осигурања: заједнице по основу социјалног, a осигуравајући заводи по

(14) Посебно je питање кад повређени није социјално осигуран. Тада je сопственик моторног возила, па и завод као његов супститут, дужан да покрије и опу штету која би се накнадила из фондова заједнице осигурања. Ово са тога разлога, jep се ради о оштећеном који није сопијално осигураи односно нема осигурање по том основу, а члан 17. Закона предвиђа обавезу на накнаду целокупне штете, ко ja се има накнадити према прписима односно правним правилима о одговорности. Пошто примена прописа односно правних правила о одговорности, који не предвиђају да je сопственик моторног возила у обавези да накнади штету ко ja се накнађује из фондова заједница осигурања, не долази у обзир, пошто се оштећеном штета не накнађује ни у делу из тих фондова, то je сопственик односно осигуравајући завод дужан накнадити такву штету, коју иначе не би морао да je оштећени социјално осигуран.