Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

598

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

требе власти, односно надлежности. Чини се, да на овај начин забрана злоупотребе права може да се третира као посебно начело које постоји поред начела правне једнакости. Изгледа да не би имало оправдања за овако третпраше злоупотребе субјективних права. Без обзира што je неопходно прецизирати садржину субјективних права овим додатним елементом разграничении злоупотребе од прекршаја и забраном злоупотребе субјективних права нема основа прихватити становиште да je забрана злоупотребе субјективних права посебно начело правног система. Ma колико да су оправдали и неоспорим разлози за прихватање става да се призна постојање злоупотребе, да се забрани злоупотреба да би се могла сазнати што одређеније садржина субјективних права, ни у области граВанскоправних односа не би се смело прихватити друкчије становиште сем да je забрана злоупотребе субјективних права елеменат правне једнакости као основног и општег начела правног система. Прнзнање забране злоупотребе субјективних права као посебног начела правног система противречило би схватању да je начело правне једнакости основ правног система још од буржоаских револупија. Оно je основ ( l4 ) субјективних права и делатности државне организадије, јер начин формирања, односи и делатност државних органа регулише се у складу са захтевом да се обезбеди остваривање и защтита правне једнакости људи. Мора се посебно нагласити да забрана злоупотребе субјективних права има посебног значаја за остваривање, а затим и за заштиту субјективних права. Разграничение остваривања од заштите je неопходно и фактички и теоријскн. Остваривање субјективних права значило би вршенье одговарајућих правних овлашћења које подразумева истовремено вршење одговарајућих обавеза одређених субјеката без интервенције државних орхана. Под заштнтом би се подразумевала ситуадија када je већ или угрожено или повреВено одређено субјективно право ( 15 ) одреВеног субјекта, што условљава интервенцију државштх органа. Третман забране злоупотребе као елемента који обезбеђује остваривање и заштиту субјективних права има посебно значај са становишта остваривања правне једнакости. Забрана злоупотребе права представља постављање границе ко ja прецнзира садржину појединачшгх, субјективгшх права у односу између субјеката код „нормалиог” вршења права. Увид у садржину и обим овлашћења није могућ без одређења злоупотребе и обавеза другог субјекта. Забраном злоупотребе поставља се „мера" односно обим овлашћења, а тим и његова садржина. Ова мера поставлена препизирагьем границе субјективног права има значаја за државне органе који су надлежни за заштиту субјективних права ако су угрожена или повређена,

(t 4) Можда би се могао употребит и израз .дгриицип" у значењу које даје др С. Врачар. ~Појам принципа има два значења: объективно које се своди на правилности и нужности структуирања целине (1), и субјективно које се своди на руководив идеје учссника у вршењу делатности повезивања или било које друге акцпје (2).” Три основна принципа државне организација, Аиали Правно! факултета у Београду, број 3—4, 1960, сгр.

(is) Грађански законик Чехословачке од 1964. у § 4. предвиЬа да ~Против онога ко je угрозио или повредио право. . /' Професори Га.мс и Спаић употребл>аБају нзразс ~врше!ье и заштнта права".