Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

599

ПРИЛОЗИ

што фактички значи да се тим непосредно заштићује правка једнакосх ( 13 ). Јер, обезбеђење остваривања и заштите субјективних права значи исговремено осхваривање и зашхиху правые једнакосхи, управо један вид гьеног осхварења. Без дехаљнијег размахрања односа начела правые једнакосхи и начела законитости може се консхатовахи да забрана злоупотребе субјективних права представља елеменат који има велики утица ј на остваривање законитости у правном систему. Зато појам законитости, као уосталом и низ оппггих појмова теорије права, стоји у тесној вези са појмом правые једнакости. Било да се одреди у ужем значењу као захтев за складом нижих и виших правних аката, или као одговарајући начин рада државних органа, односно понашања, било да се анализнра као начело правног поретка ( 17 ) којим се повезују његови остали елементи законитост представља појам у науци, односно начело у правном систему и поретку које je неодвојиво од правые једнакости. Може се рећи да и у науци и у нравном систему ова два појма односно начела представљају својеврсну „симбиозу”. С обзиром на значај забране злоупотребе субјективних права за остваривање правые једнакости и однос овог према начелу законитости правног поретка, треба напоменути да забрана злоупотребе субјективних права представла и посебно значајан елеменат појма, односно начела законитости. Чини се да ово треба подвући, имајући у виду ставове неких теоретичара да je забрана злоупотребе субјективних права начело правног система, што се не може прихватити ако би се овако одредио појам правые једнакости и законитости. Историјски посматрано, нравна једнакост и законитост представљаЈу начела правног система и државне организације којим се изразяо захтев за новим односом друштва и државе, па према томе и положајем човека у друштву. Овај захтев настојала je да оствари буржоазија доласком на власт и стварањем нове демократске организације друштва. Велика тековина буржоаских револуција ослобађање људи кметовске зависности и правна једнакост као њен правый израз значе истовремено успостављање новог односа државе и друштва. Са становишта развоја институција и односа значајно je подсетитн на једну општу појаву карактсристичну за развој друштва после буржоаских револуција: све већи број друштвених односа регулише право и на тај начин ти односи, па према томе и нормативна функција државе постаје све сложенија. Субјективна права су добила нове садржаје ко je право са новом техником регулише на истим

(16) На ову констатацију подстичу и два супротна гледишта изражена у полемици профессора Лукића са профессором Константиновићем. Професор КонстантиновиЬ заступа гледиште да теорија злоупотребе права „не почива на факту друштвене солидарности, већ просто на факту коегзистенције људи и има за цил. да омогући вршење права свију индивилуа”. И дал,е: ~Индивидуалястичком принципу не прети од н>е никаква опасност”, стр, 182—183. наведеног чланка. Полемишући са овим ставом, професор Лукић наглашава да je солидарност друштвениоснов злоупотребе права да ~Она усклађује разна субјективна права крњећи од сваког помало да би се од сваког очувала битна суштина Та функција се остварује путем нијансирања санкинје злоупотребе права.” О злоупотреби права (Њен друштвени основ и функција), Правка мисао, Београд, број I—2/1941,1 —2/1941, стр. 32.

(17) Детал>није о појму законитости видети проф. Р. Лукић, Уставност и законитост, Београд, 1966. г. стр. 51—66.