Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

606

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Скшщ, предаја друге ствари не представља физичку ману „уколико предата ствар није толико разлжчита од уговорене ствари, да разумны човек не би могао очекивати да ће je купац примити" ( 9 ). б) Y закошщима се захтева да мана, да би се могла остварити заштита, мора бити невидљива, скривена. Ykoahko је : међутим, мана била вндљива и позната стицаоду, узйма се да je он баш такву ствар и хтео и према томе одредио вредност престације, те у том случају преносилац не сноси обавезу заштите. СС о овоме каже: „Продавац није обавезан за видливе мане и мане о којима се купац могао сам обавестити”. На сличая начин ово ххитање регулишу и друга грађански законгщи ( 10 ). Очигледно je да када се утврди да je купац на мане пристао, не постоје никакви проблеми; они настају онда када се констатује да стицалац ману која je иначе видљива, није приметно, jep се поставља питање има ли он права на заштиту или не. Y законицима je као одговор на ово питање примењено углавном објективно мерило. Тако се у Шв. О.Р. каже да „за недостатке које би купац сам морао приметши да je ствар прегледао са довољном пажњом, продавац одговара ако je тврдио да они не постоје” (“). Y доктрины, насупрот овоме има ставова, по ко j има je купчево познавагье мана ствари оборлива претпоставка; он може доказивати да за ману није знао и евентуално остваривати право на заштиту ( 12 ). Y савременим законицима и јудикатури долази до све веће објективизације мерила за одреЁнватье обавеза стицаоца да упозна ствар коју набавља. На скривености мане више се не инсистира, jep су и уговори о купопродаји добили друкчији карактер. Данае често не постоји могућност да купац на лицу места прегледа ствар. Због тога иоједина законодавства усвајају објективни критериј спроводећи га до крајљих коксеквенци и уопште не помињући скривеност мана као услов за обавезу заштите ( t 3). Наравно, уколико je преносилац, поступајући преварно, убедио стицаоца да je ствар слободна од мана иако она то није, он ће одговарати за све мане, дакле и за видљиве (fraus omnia corumpit). Усвајање објективног критерија и давање сувише шнроког смисла појму мане, може довести до омогућавања злоупотребе од стране купца на терет продавца. Насупрот томе, сувише строго тумачење скривености мане могло би довести до фаворизовања продавца. Када се ово има у виду, решење које се предлаже за наше право, дато у Скици изгледа да утврВује добро одмерен критериј. Он je истовремено и субјективан и објективан; узима се у обзир брнжљивост купца, алгг само при нормалном прегледу уз просечан стелен знања и искуства ( 14 ). в) Даље je пнтагье у ком моменту недостатак треба да постоји. Сви законици се слажу да je то моменат преласка ризика са продавца на

(э) Скица за зак. о облигацијама и уг.: чл. 407, ст. 3, т. 2 in finem. (ю) АГЗ § 928, со ит. чл. 1491, Грчки ГЗ чл. 537, ОИЗ чл. 233. (il) 13 РСФСР од 1964.

(12) Перић Ж.: Грађан. право, О посебним уг. О обавезн заштите код уговора о гтродаји и куповини и уг. о поклону, Бгд. Ј928, стр. 187.

(13) Шв. ОР чл, 200, ст. 2; у истом смислу: Срп. ГЗ § 556. каже. ~3а недостатке који свакоме у очи падају није дужан нико јемствовати'’. . .; БГБ § 460; СС чл. 1642; поиски ГЗ чл. 557; ЗМТ ЧСР § 300: Грчки ГЗ чл. 536. и. 537.

(14) Скица: члан 408, став 2