Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

607

ПРИЛОЗИ

купца. Разлике ce јављају y одреВивању тренутка у коме прелази ризик. Два су се система оформила у законодавству и правној теорији. Један je систем францускот права, по коме уговор нма стварноправно дејство; сходно томе, моменат закључења уговора je и моменат преласка ризика за штету. Y осталим правним системима, у ко jим а уговор има облигационоправно дејство, недостатак треба да постој*. у моменту предаје ствари, јер je то и моменат преласка својине, а тиме, према начелу »res périt domino« прелази и ризик. Исто важи и за мане које су се појавиле после преласка ризика, али из узрока насталих пре нош то je ризик прешао ( 15 ). Како je ово питање регулисано у нашем праву? Y Скшщ, као и у Ошптим узансама за промет робом, усвојено je горње решеље, тј. да ce продавчева одговорност везује за тренутак преласка ризика, односно тренутак предаје ствари ( 16 ). И пракса наших судова јединствена je у овом погледу. Y једној пресуди Врховног привредног суда каже се да „купац не може одбити пријем испоруке због мана робе које су се појавиле у транспорту. Он мора доказати да су мане постојале пре утовара у вагон, јер сама щтетпоставка за то није довољна'’ ( 17 ). Y једној другој оддуци суд констатује „да би одговорност за мане пренео на продавца, купац мора доказати да су мане последица узрока који су постојали пре преласка ризика на њега” ( 1а ). Права стицаоца. Када су услови потребни за остваретье заштите испутьени, стицалац ствари има према преносиоцу одређена права. Y овом погледу je институт заштите од физичких мана знатно еволуирао од доношена првих буржоаских грађанских законика до савремеиих законодавшгх решења. СС и низ других законика створених по угледу на њега трпе јак утицај римске традиције. По угледу на едилске солуције, ови законици дају купцу могућност опције између права на раскид уговора путем actio rethïbitoria и права на смањење куповне цене путем тужбе quanti minoris ( le ). Y сваком случају купац има право на накнаду штете, ако су испутьени услови који се за то траже. Y неким закониднма ово je изричито наведено, а уколико није, увек се подразумева. Треба приметити да се ретхибиторна тужба по дејствима разликује од тужбе за раскид уговора због неизвршетьа, мада се ове две тужбе поистовећују. Између ова два института постоји једна основна разлика. Раскид уговора због неизвршетьа има дејство (у принципу) према тећим лицима, јер ту важи правило »resoluto jure dantis resolvitur jus accivientis«. Тужба за раскид уговора због физичких мана ствари нема тог дејства и гортье правило се ту не ххримењује.

(15) Тако и БГБ § 459; грчки ГЗ чл. 534; шведски Зак. о купопродаји и замени покретних ствари § 44, ЗМТ ЧСР § 298: Једнообразни закон чл. 35, Општи услови СЕВ-а § 47.

(1C) Скипа; чл. 407, ст. 1; Опште улапсе за промет робом: узапса бр. 135. (17) Пресуда ВИС сл 63/55. од 19. IV 1955.

(18) Цресуда ВПС сл 514/58. од 29. IX 1958. Цит. према Исаковић —Шурлан Отите узанске за пром. робом с објашњењима и суд. праксом, Бгд. 1964, с. 133.

(iß) Овакво решење даје СС у чл. 1644.

(-0) Colin-Cap it ant: Cours élémantaire de droit civil français, tome 11-ième, 10 ed., Paris 1953.