Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

612

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ствари појаве, без обзира на то да ли je купац недостатак видео или га je могао видети и да ли je мана таква да потпуно онемогућава или незнатно умањује употребу ствари. При третирању проблема уговорне гарантије важно je питање одреЬиванье њсног односа са законском гарантијом. Y доктрини, найме, постоји спор код одређивања овог односа, јер известан део теоретичара сматра да се уговорпа гарантија јавља као супститут законској, док друга, већа трупа гшсаца, стоји на становишту да je уговорна гарантија дохгуна законској. Аоктрина и јудикатура западних земаља сматрају да се уговорна гарантија супститушпе законској и да je странке и предвиђају због тога да би гарантију, законом одређену, замениле гарантијом коју су саме уговорило. Консекветно овоме закључује се да стицалац има само она права која су предвпђепа гарантним листом и да се не може користити правима ко ja му закон даје у оквнру института заштите од физичких недостатака ствари ( 48 ). Од свих законика социјалнстичких земаља једино Пољски Грађански законик од 1964. регулише уговорну гарантију као посебан институт. Y њему се, за разлику од Италијанског СС, који je одређивање односа између законске и уговорне одговорности препустио надлежности суда, стриктно утврђује сднос измеЬу одговорности из гарантије и законске одговорности. Y овом Законику постоји одредба којом се каже да „купац који je добио гарантију може остваривати права која има по основу одговорности продавай за физичке мане само у случају када продавай благовремено не изврши своје обавезе које произилазе из гарантије”. (*“) На основу цитираног плана јасно се види да се правила о законској одговорности за физичке мане ствари примењују супсидијерно, уколико продавай не изврши своје обавезе из уговорне гарантије. Иако тешко, уговорна гарантија ипак продире у савремене законике. Y законодавствима социјалистичких источиоевропских земаља она није предвиђена (изузев у пољском Грађанском законику), шли je детаљно регулисапа подзаконским прсписима који се односе на унутарњи промет у социјалистичком сектору ( 50 ). Тако се може рећи да je уговорна гарантија све више предмет законског регулисања. Y домену међународне купопродаје такође постоје извесни прогагси који се односе на гарантије. Једнообразни закон не издваја гарантију као посебан институт. Она се у извесном облику налази у одредбн Закона која истине да продавай ни je испунио своју обавезу испоруке „када je предао ствар која нема својства или одлуке ггредвиђене изрячно или прећутно уговором”. ( 51 ) Пошто не ретулише посебно ни детально уговорну гарантију, Једнообразни закон не говори ништа о томе има ли купац каква друга права после истека гарантног рока, мада би се дало заклучитн да он таква права има, ако гарантии рок није дужи од рока у коме треба продавцу

(47) Јелнообразнп закон: чланови 39, 49.

(48 )Plamol-Riperl: наведено дело, стр. 160.

(49) Пол.ски граЬански законнк: чл. 579.

(so) /. lakubowski; Гарантија у међународној трговини; међународно саветовање прнвредника, Загреб 1966, стр. 13.

(51) Једнообразни закон: чл. 33, став 1, тачка ф.