Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

613

ПРИЛОЗИ

пријавихи недостатак саобразности схварн, тј. ако није дужи од две године ( SŽ ). Општи услови СЕВ-а дехаљно регулишу усханову гаранхије. Они регулшпу питање квалитеха, саобразности испоручене робе уговору, гшхање одговорносхн продавца (које ce хрехира потпуно објекхивно) и његових обавеза у случају манљивости ствари и пихање гаранхних рокова. Y односима земаља чланица СЕВ-а законска одговорност за мане робе посхоји такође супсидијерно. Наше право још увек нема правила о уговорној гарантији и њеном односу према законској гарантији. Међутим, у Скици за законик о облигацијама и уговорима, детаљно je регулисан хшстихут уговорне гаранхије ko ja ce формулшпе као „гаранхија за исправно функционисање продахе схвари". У погледу односа уговорне и законске одноговрносхи Скица стоји, у схвари, на истим позидијама као и творци Пољског ГЗ-а рекавши да „ако продавац не изврши у разумном року оправку или замену схвари, купац може раскннути уговор или снизити цену и заххевати накнаду штехе”. С 53 ). Y Скици je направлена разлика између храдиционалне одговорносхи за физичке мане и гаранхије за lïcnpaßHO функционисахье продахе схвари. Y погледу оправданосхи овог одвајања, мишљења у доктрины су поделена. Теорехичари, заговорници разликовања ова два инсхихуха, истину да се одговорност за мане односи само на скривене мане, док се гарантија односи на трајање и функционисање ствари; затим, да се гарантија даје само за одређене врсте ствари (техничка роба). Као треЗхи разлог за посебно прецизирање одредаба о гарантији истине се, да се гарантија односи на недостатке који се појаве после преласка ризика са продавца на купца, што није случај код храдиционалне одговорносхи за мане. Протившгци одвајања гарантије за функционпсање од одговорносхи за скривене мане, као одговор истину да се не може тако сгриктно узимати природа мане, односно њена скривеност, jep се у данашььим правним системима полази од функционалног појма мане, дакле од њеног штетног деловања. У погледу другог аргумента истине се да нигде и ничим давање гарантије за добро функционисање није ограничено на одре Вену врсту ствари. Што се хрећег разлога тиче, каже се да продавац, гарантујући да ће ствар добро функционисати, у ствари само гарантује да ствар нема фабричку неисправност, насталу пре преласка ризика, која би проузроковала њено лоше функционисање ( м ). Мада ови против-аргументи логички сасвим стоје, чини се да у пракси треба разликовати ова два института, јер гарантија за добро функционисање ипак представља нешто специфично, различию од класичне одговорности за мене. Можда баш због свог супсидијерног карактера у односу на законску гарантију, уговорна гарантија и треба да буде посебно регулисана. Одговорност (гарантија) у случају да произвођач и продавац нису исто лице. Даље значајно и спорно питање јесте обавеза гарантије када

(52) Према Ј. Jakubcwski: нав. дело, стр. 6. (зз) Скица: чл. 433.

(54) Овакво гледиште у нас заступа М. Драшкић, вид. н. д. 60—62.