Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

615

ПРИЛОЗИ

много чему су превазиђени праксом и њеним потребама. Овде првенствено мислимо на услове у погледу скривености и тежине мане. Ти се захтеви данас постављају у друкчијем облику. Тежи се за што већим степеном објективизације. Када je у питању тзв. техничка роба, скривеност мане више није фактор који утиче на остварење права на заштиту, што je дошло до изражаја у извесним савременим грађанским законицима. На овом услову Binne се не ыоже инсистирати; то je постало практично немогуће. Промет роба толико je убрзан да би било неумесно постављати захтев скривености мана као услов одговорности продавца. Гарантија за квалитет, добро функционисање, техничке робе нарочито, постаје све више неопходност. Њом се тежи спровођењу што консеквентније заштите купца, а истовремено и очувавьу уговора, пошто ће уговор остати у важности ако продавац односыо пронзвоЬач може да отклони мане или испоручи исправан производ. Институт гарантије игра у привредном праву значајну улогу и испу-Iьава важне економске функције. Гарантија, шта више, представља стимуланс за побољшање квалитета произвола. Еволуција института, о коме je било речи, може се уочити и у нашем правном систему. Y том погледу веома je значајна пракса врховних судова, који уносе новине и јединственост у систему заштите купца и његових права код купопродајних уговора.

Љиљана Круљ