Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

626

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

али, он не сматра могућом научну спознају вриједности односно вредновања, тј. не сматра могућим рационално утврђивање последних апсолутних цнљева у праву, будући да би ти циљеви били субјективно-ирационални ставови. Сичес каже да je Келсенова релативистичка теорија вредновања не само октолошоки незаснована, на нивоу Комптеовог позитивизма, с уским поимањем људске бити и методе спознаје него да она не објашњава до краја ни властите кључне појмове „субјективности”, „емоционалности”, „ирадионалности” итд.; штовише, Келсенова теорија вредновања постаје протурјечна у тренутку кад ce Келсен одлучно опредељује, као истински објективист, за једну сасвим одређену, либералистичко-деыократску правку идеологију. Проблем повијесности правних идеала, предмет погл. XVII (стр. 422 478) био би, према аутору, средипши и најтежи проблем правые аксиолоmje. За правые идеале могло би се рећи, сматра Сичес, да су повијесни и хгромјењиви, као и сами позитивны правки системы; није повнјесност идеала супротна објективној априорности вриј едности, већ рационалистичко-математизирајућој тези о њиховој апсолутности. Сичес панорамски приказује начине како се у опћој и правној филозофији рјешавао до данас проблем односа разума и noeujeciu, од ставова о њиховој неспојивости до покушаја синтезе: апсолутизам разума у Платона, хармонизирање разума и повијесткма у Аристотела, дуализам Аугустина, разликовање непромјегьиве бити и промјењивог садржаја природног права у сколастици, рационалистичка апсолутизација повијесних установа у школи природног права, формалистички радионализам Rousssaua (Русоа) и Канта, апсолутизам повијесног у њемачком романтизму, идентитет разума и повијести у Хегела, поништавагье самог проблема у позитивизму и натурализму, сцијентизам и метафизика повијести у Маркса, формална идеја права и промјетьиво природно право у Стамлера, те критика Стамлеровог формализма са стајалшдта феноменолошке материј алне аксиологије. По Сичесу, у правној аксиолошји се могу ускладити моменти константности и промјењивости само тако да се обиљежје повијесности не придаје чистим вриједностима, већ правкам идеалима којима се „захтјеви вриједности остварују с особинама повијесних ситуација”. Y том смислу, коријеки повијесности правних идеала јесу: различитост и промјењивост потреба и садржаја о којима овиси остварење вриједности, стечено искуство у остварењу вриједности и хијерархија и хитност друштвених потреба и идеала. Сичес истиче гигуралитет вриједности с обзпром на облике и области живота (овдје je важна дистинкција између правних, моралних, религиозних и др. вриједности) и ситуационалност вриједности с обзlгром на повијесне структуре. Погл. XVIII (стр. 479—496,) посвећено je врховној правној вриједности: правди. Разлнкујући випш етички смисао израза „правда” као универзалне врлине од уобlгчајеног смисла тог израза као особене правые вриједности, аутор доказује једним хисторијским приказом да у теоријскоправној мисли постоји једнодушност у схваћању правде у правпом значењу као формалног принципа једнакости или пропорционалности. Стварни и пајтежи проблем теорије правде јесте, пак, пронаћи критердје који омогућују садржајну конкретизадију принципа праведности. Сичес износи неке од многобројних критерија који су предлагани у политнчкој и нравно] теорији и дракси, а сам усваја класичну поставку да се правда састоји у уравнотеженом остварењу свих вриједности који су у питању у некой интерсубјективном односу. Један од главних задатака правые аксиологије био би управо у одређивању хијерархије вриједности и меЬусобног одношења вриједностн које надахњују право на универзалан и конкретно-повкјесни начин. Опширно погл. XIX (стр. 497 —547) садржи Сичесову „типологију основних правно-политичких филозофија” изграђену с обзиром на врховне правые идеале по којима се оријентирају правый системи. Све правно-политичке филозсфије (ми бисмо казали: идеологаје) сводиле би се на двије аититетичке и непомирљиве позиције: персонализам и трансперсонализам. Према првој позицији човјек-појединац je највиша вриједност и циљ у