Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

78

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

што су се промене, које су се одиграле у оквирима нациоыалних права, и промене у ставу светске економске политике, дуго времена сматрале као пролазне и изузетне појаве. Значи криза МеВународног правптног права постоји само зато што МеВународно кодификовани обичаји нису дошли у својој еволуцији на ону меру која одговара степену развитка односа који се имају регулисатн тим променама. Значи постоји контрадикција измеЬу права и факата. Значи да je потребно да се еволуција права свих држава управља према МеЬународном приватном праву, а не да се Међународно приватно право мобилише и прилагоВава еволуцији права поједнних држава и да својом покретљивошћу створи нове путеве и нова средства за отклананс сукоба. Новим односима више не одговарају стара правила Међународног пряватног права. Она се зато и не примењују. Она се више не могу применити. Али то не значи да нема правила МеВународног приватног права уошпте. На против. Стварају се нови начини за регулисање односа. Значи не постоји криза МеЬународног прнватног права него je Међународно приватно право доживело оно што мора доживети сваки систем који временом преВе своје оквире. МеВународно приватно право je у регенерацији; а не у кризи. Правила се морају помирити са стварношћу. И зато професор Бартош закњучује: Нема кризе МеВународног приватног права, него постоји нужда да се оно помири са стварношћу. МеВутим, одмах затим професор Бартош такоВе закључује: Али и поред свега тога постоји криза у МеВународном приватном праву. То je криза метода. Идеалистичкп правац, којк je господарио скоро суверено кроз XIX век, мора се напустити. МеВународно приватно право по идеалистхша било je изнад нациоиалних права. То je иак формално немогуће све док има националних суверенитета. V. —• Територијалистичка концепција МеВународног ириватног права професора Бартоша je значила уношење једног реалястичког става у овој грани права у нас. Taj став je био израз не само стварног стања него и стварних потреба у нас, и као такав представљао je и још и данас представ/ъа основ прилазу проблемима сукоба закона у нашој правној науди у нашем нравном систему и у нашој правиој пракси. За то, за такав став који je савремен и нужан, велика заслуга припала професору Бартошу, jep je тај његов став нашао неподељене присталице код низа наших правника који су у току последње четири деденије радили на питањима МеВународног приватног права. При томе треба посебно подвући и нагласити да je овај став професора Бартоша био израз његове жеље за сагледавање реалности МеВународног живота, али je он увек био праћен и тежњом и борбом за што повољније услове и за што прикладнија решена појединх питана у области сукоба. Отуда тај реализам није значиа никакву нацпоналну затвореност нити хипертрофпју надионалног. Ни у области сукоба закона ни у другим областима МеВународног прнватног права схваћеног у шнрем смислу, дакле схваћеног у смислу франдуске школе чији je прнсталица, кэд je реч о предмету ове гране права, професор Бартош био. Његова тежна за што већим изједначенем странаца са домаћим држављаннма уколнко je реч о уживану права од стране странаца у нашој држави; негова одбрана највеће вредности у међународном меничном праву, и уошпте облигационом праву; негово даване приори-