Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ва постоји у системима поделе власти и другим. ( 5 ) Остварење јединства власти у рукама парламента лишава егзекутиву знача j них овлашћења нарочито у вршењу нормативна функције (не учествује у доношењу закона, не доноси акта са законском снагом, и др.), као и овлашћења према само парламенту? (нема право распуштавьа, нема право давања колективне оставке, итд.). Осим тога, егзекутива се у скупштинском систему, да се тако каже, „цепа” у две врсте органа. Наиме, сходно деоби изврпше функпије на политичко-извршну и управну, у скупштинском систему се образују посебни политичко-нзвршнн органи представничког тела и посебни управни органи. Карактер политичко-извршних органа одређен je, пре света, ограничении обимом функција које врше. V погледу нормативне функције њихово ангажовање се своди на доношење само подзаконских аката, на давање законодавне иницијативе, и др. Y погледу извршне функције њима je поверено нарочито да у име парламента врше непосредну контролу над радом управних органа, и сл. Карактер ових органа као политичко-извршних одређен je и природом и склоном њихових односа са парламентом, па и са управним органима. Карактеристично je за ове односе да политичко-извршни органи не располажу овлашћењима и средствима утиnaja на парламент који, обрнуто, располаже таквим овлашћењима и средствима према гьима. На тај начин, постиже се превага парламента. Однос политичко-извршних и управних органа саткан je из узајамних права и дужности, али тако да се обезбеди подређеност управних органа којима je у скупштинском систему поверено непосредно вршење управне функције. 111. —■ Како je историјска пракса показала, скупштински систем je настајао у земљама и у периодима у којима су се збивале радикалне па и револуционарне промене чији je циљ био успостављање и развијање демократије. Тако je било у француској револуцији и у Париској комуни, у Југославији и сл. Успоставл.ање и развијање демократије je тражило и тражи развијање и јачање демократских представничких тела и њихове улоге у политичком животу једне земље као непосредних представника народа и као средства увлачења маса у процес вршења власти. Познато je да представничко тело представл>а најпогодније средство за остварење воље и суверености народа, наравно уз облике непосредне демократије и непосредног самоуправљања. Представничко тело je у својој суштини много више демократски орган него што су то други органи. Успостављање и развијање демократије je тражило и тражи, даље, и елиминисахъе утицаја и слабљење егзекутиве у којима бирократија и ужи кругови владајуће класс могу лакше да дођу до изражаја. Скупштински систем излази у сусрет управо овим захтевима, те својим механизмом и доприноси стварнијем и непосреднијем остварењу народног суверенитета и ангажовању народа у вршењу власти и вођењу политике. Наравно, демократско значење скупштинског система не долази до изражаја на исти начин и у истој мери у буржоаским и социјалистичким демократијама. Наиме, опште ограничености буржоаске демократије као формалне и само политичке, несумњиво остављају траг на демократску

(5) Вид. о томе, П. Николић: Положај политичко-извршних органа у скупштинском систему федерације, Симпозијум „Национално питање и федерализам”, Нови Сад 1971, стр. I—s (шапирографисано).

665

ЈЕДАН ПОКУШАЈ ДОСЛЕДНОГ ОСТВАРЕЊА СКУПШТИНСКОГ СИСТЕМА