Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

666

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

вредност скупштинског система. С друге стране, истинска социјалистичка демократија транш што потпуније остварење скупштинског система. Активизација маса у вршењу власти и управљању у овој демократији претпоставља како одговарајуће облике непосредне демократије и самоуправљања, тако и разгранату мрежу демократских представничких тела која се нужно и законито успостављају као највитгга органи власти и управљања. Према томе, скупштински систем je заиста плод услова и прилика у којима се јављао, алн je у његовом остварењу значајну улогу одиграла и демократска' политична мисао. То су идеје Русоа, Робеспјера и Сен-Жиста, а посебно концепција Маркса, Ленина и наших савремених теоретичара о нужности остварења ј единства законодавне и извршне власти у рукама демократског представничког тела и претварање тога тела у на ј виши орган власти, воБења политике и управл>агьа уопште.

Концепција и механизам скупштинског система у СР Србији I. Савремени скупштински систем уСР Србији je изграБен на по ставкама које je сам Устав Србије од 1963. утврдио. Полазна поставка у том погледу je познати уставни принцип по коме je радни народ j едини ыосилац власти и управљања друштвеним пословима, при чему Устав предвиђа а пракса познаје и облике непосредне демократије и самоуправљања и облике представннчког режима изражене у систему демократских представничких тела друштвено-политичких заједница и радних и других самоуправних организација. ( 6 ). 1. Поставке које се непосредно односе на скупштински систем Републике и осталих друштвено-политичких заједница у СР Србпји су следеће; ( 7 ) прво, функције власти и управљања друштвеним пословима врше представннчка тела и органи који су њима одговоршг; друго, скупштина се у систему појављује као највнши орган власти и орган друштвеног самоуггрављања, а у оквиру права и дужности друштвено-политичке заједнице. V том својству представничка тела утврВују политику и одлучују о другим основним шгтањима, доносе нормативна акта, као и друштвени план и буџет, утврВују основе организације и овлашћења својнх органа, бирају јавне функционере, претресају стање и опште проблеме правосуђа, врше буџетску контролу као и контролу над радом политичко-извршних и управних органа, врше друштвени надзор; треће, у друштвено-полнтичким заједшгцама се образују колегијални политичко-извршни органи скупштине. Они се старају о извршавању и остваривању политике и о извршавању закона, друштвених планова и

(в) ~Радни народ je једнни носилац власти и управл>ан>а др\титвенш«l послов!ша. ГраЬани остварују самоуправл>ање непосредно на зборовима бирача, путем референдума или других облика непосредног одлучивања у радној организации, општини и другим др\ г штвено-политичким заједннцама и преко својих делегата које бирају у органе управ.ъаььа радних и других самоуправних оргаиизација и у представничка тела друштвено-политичкнх заједница". (Устав СР Србије, чл. 3).

(?) Ове поставке су изричито утврђеие Уставом СР Србије од 1963. године. Вид. чл. 46, 47, 53, 55, 79. Устава СР" Србије. Вид. и одел»ак IV Основних начела Устава СР Србнје.