Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

БЕЛЕШКЕ О ПРАВНОМ ПОЛОЖАЈУ РАДНИКА ПРЕМА ЗАКОНУ О СТРАНЦИМА СР НЕМАЧКЕ

Немачким „привредним чудом” назива се нагли и вершки послератни пораст економске моћи СР Немачке у националним и светским размерама. Према оценама економиста експанзија индусхрије СР Немачке одвијала се без већих промена у органском саставу капитала, мање-више на нивоу већ достигнутог стелена технодогаје. Таква експанзија, односно акумулација капитала, развија индустрију утлавном квантитативно, избегавањем скупог квалитативног мењања капитала, уз масовно ангажовање стране радне снаге. Због такве оријентације и држава и право СР Немачке добили су посебну и значајну улогу унутар сложенијих и ширих савремених содијалних процеса. Истраживање правнога положаја наших, односно странах радника у СР Немачкој, открива посредно, али наметљиво, такве умножене функције савремене државе и права ове земл>е. Поједини западнонемачки економисти сматрају да таква експанзија индустрије радноинтензивног типа запоставља модернизацију националне економије, па се због јефтине стране радне снаге одржавају и застарела предузећа на граници рентабилности, итд. Друга дају предност масовном запошљавању стране радне снаге у својој индустрији, уз политику спречавања насел>авања породица страних радника (што би захтевало додатне инвестиције за Ихчфраструктуру) аргументујући да je то већ донело економији СР Немачке велике користи ( 1 ). Губитак генерација продуктивног становништва у рату, друштвене потребе за све дужим школовањем, продужаватье просечног века живота итд. изазивају неповол>ну старосну структуру западнонемачког становништва, тзв, »Alterspyramide«, која се коригује увозом млађих, продуктивних, страних радника. Даљи разлози представљају додатне привредне потребе за радном сиагом изазване сполшотрговинском експанзијом СР Немачке, премештање домаће радне снаге у ра-

(1) Једно новије студијско истраживање Deutschen Industrieinstitut из Келна подвлачи улогу гастарбајтсра за стабилност и пораст друштвеног продукта СР Немачке и у закључку каже: „Без страних радника немачка продукција би била мања, експорт нижи а трговински бяланси неповол»нијп Затим се подвлачи да су доласком страних радника немачки радии ци добили шансе за „виша и бол>е плаћена места а да своје досадашње послове препусте страним радницима”. Треба додати, да су годишње рате прираштаја бруто друштвеног продукта СРН међу највећим у свету. Y десетогодшшьем периоду 1950—1960. овакве рате САА износиле су 3,4 и у СРН су биле 7,7 JMC. Gibbon, »La comparabilité statistique de taux de croissance du produit national brut«, Revue da la mesure da la productivité (OCDE), Фебр. 1964, стр. B—lo.