Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

880

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

стуће секундарне и терцијарне делатности, ихд. Овде ce додају и разлози шире стратегије капитала; прихватањем страних радника разрешавају се класне напетости у низу медитеранских капиталистичких земаља и , истовремено, посредством тржишних (и правних) механизама на меЬународном тржишту радне снаге проширују ce могућности за политичке маншгулације капитала, како у сопственој земљи тако и у другим земљама. Овакав тип индустрије био je погодан у послератном периоду CP Heмачке када je требало запослити велики број исељеника немачке народности из источник земаља, масу тзв. „расељених лица”, поред прилива радне снаге који даје природан прираштај станоЕништва. Све веће потребе експанзивне индустрије СР Немачке за радном снагом ускоро су исцрпле такве изворе, па се индустрија ове земље, негде после 1964. године, оријентише на радну снагу неразвијених или средње развијених медитеранских земаља Турске, Грчке, Јужне Италије, Шпаније, Португалије итд., а последњих година и на радну снагу из Југославије. Радници ових земаља у потрази за послом, бољим зарадама, као и латентно незапослени у пољопривреди којн не могу да се запосле у домаћој неразвијеној индустрији, економском принудом упућени су на емиграцију према индустријски развијеним земљама Северне Европе, тако да се данас у СР Немачкој број запосленнх страних радшжа (без породица) пење на преко два и по милиона. На тај качин, радништво низа медитеранских земаља на међународном и унутраппьем тржишту радне снаге СР Немачке има функције тзв. „резервне армије радника” оно, на пример, обезбеђује за западнонемачки капитал радну снагу независну од прнродног прирашхаја националног становништва, прави притисак на плате домаћих радника, што омогућава веће профите, чини раднике дисциплинованијим итд. Треба додати да земља имиграције, у овоме случају западнонемачка привреда, запошљавањем странога радништва у својој индустрији добија и радну снагу, тачније, људе чије je подизање н школовање није нимало стајало такви трошкови се игром економских закона превал>ују на неразвијене земље емиграција. Убирају се, дакле, и екстрапрофити који су према проценама обогатили западнонемачку привреду милијардама марака. „Лзудски капитал”, односно новац који je, на пример, југословенско друштво уложило у подизање и школовагье „привремено запослених у иностранству” процењује се на 6,8 мишјарди долара ( 2 ). Економски процеси који су Западну Немачку у послератном периоду претворили у земљу типичне економске имиграције чине оквир у којем ce крећу разматрања у овоме раду. Њих треба имати у виду јер указују на посебан значај и место које je заузео Закон о странцима СР Немачке (Ausländergesetz, 28. 4. 1965) ( 3 ) у нравном и друштвеном систему ове земл>е. Такав значај Закон о странцима има и због своје шире функције у далеко сложенијем систему, у првоме реду економских механизама, посредством којих се чувају и непрекидно репродукују, између осталог, и међу-

(2) Др Иво Вински, ~А>удски капитал и него продукт сувремене југославенске смиграције", Економски преглед, Загреб, бр. 3—4, 1972, стр. 126.

(•J) Ausländergesetz vom 28. April 1965, Sammlung des Bundesrechts, Bundesgesetzbl. 111 2600. 1. Стухши на cxiary 1. октобра 1965. у Савезној Републици Немачкој и Западном Берлину .