Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

885

ПРАВЫЙ ПОЛОЖА! СТРАНИХ РАДНИКА Y СР НЕМАЧКОЈ

ским интересима земље, тачније са интересима владајуће класс те земље која, између осталог, користећи привилеговани положа ј сопствене индустријске развијене земље, настоји да привилегије сачува за своје „затворено друштво”. Бојазнима од претераног насељавања пролетариата средоземних земаља, притисцима незапослеиих и оних који желе боље зараде, супротставља се Закон о странцима, посебно одредбе о дозволи боравка са формулацијама „смети" одобрити дозволу, „интереси” СР Немачке итд.. Закон о странцима je због оваквог социјалног значаја остао само по форми правки пропис: он je медијум путем кота се подупире текуйа међународна и унутраппьа привредна политика СР Немачке. Принщше „правке државе”, „пшрине и либералности” у односу на странце прокламоване Уставом СР Немачке као и међународним прави лима, друштвена пракса свела je на стварну меру. Тако, анализирајући правки смисао „дозволе боравка" у контекстима Закона о странцима поједини аутори означавају овакву правку установу као блиску такозваном »Gnadenakt« акту милосрђа. Они који оправдавају текстове Закона проналазе за дозволу боравка блажи израз »Wohltat« акт доброчинства ( 14 )Тако je јуриспруденција СР Немачке схватила смисао институције „дозволе боравка”, мада уз домишљата одступања и различиту осетљивост за сам термин. 111 Практично, принципи „слободног уласка" и „отворености према: свету” СР Немачке у односу на земље које нису чланице БЕЗ, своде се на одговарајућа права за туристе, односно за странце који према пратећем пропису уз Закон о странцима (§ 1. Durchführungsverordnung zum Auslän dergesetz, 12. 3. 1969) не бораве у СР Немачкој дуже од три месеца и који не желе да се запосле. Према прописима, препреке за улазак, односно боравак су „интереси” (Belange) СР Немачке, односно све што може да се сматра као „ометање” (Beeinträchtigung) таквих интереса. Такви појмови су ближе одређени административним прописом за спровођење Закона о странцима, у Allgemeine Verwaltungsvorschrift zur Ausführung des Ausländergesetzes, који наводимо; „Интереси CP Немачке су онда оштећени када постоји један од основа за протеривање према §lO. Закона о странцима ( 15 ). И даље: „Поред ових, могу и друге чшьенице као последицу да имају ометање интереса СР Немачке”. Али могуйност да се одбије дозвола боравка странцу овим се не исцрпљује. Y истоме правноме пропису стоји да чак; „Није потребна радња ометања интереса СР Немачке. Ометавье интереса СР Немачке већ постоји када câMo присуство страница изгледа да може да угрози такве интересе, или што за то постоји основна сумња”.

(о) Rudolf Schiedermair, Ор. cit. Стр. 36, означава дозволу боравка као » Wohltat «. Werner Kamin, Ausländergcselz, München, 1966, у коментару означава дозволу боравка као близу тзв. » Gnadenakt «.

(15) Основи за протеривање наводе се у цитнраном интегралном тексту § 10. Ausländergcsetz у напомени бр. 39.