Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

886

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Ако се овим прописима додају и широко могуВности за слободну процену локалних уреда за странце, изгледају умесне критике према корима je овај Закон „озаконио безакоње" и које слободе за процену администрације означавају као просторе „без обала” (iiferlos). Приликом процењивања да ли се у пој единичном случају „сме” да изда дозвола боравка, и шта су „интсреси" СР Немачке, узимају се у обзир и околности које уопште нису везане за личност странца привредни разлози, тренутни ннтереси на тржишту радне снаге, међународни односи, итд. И коментатори Закона о странцима праве разлику између личних и иеличних разлога за одбијање дозволе боравка. Поред већ наведених, то могу да буду затегнутост у односима измеВу земље молиоца за дозволу и СР Немачке, недостатак узајамности у овоме погледу или намера за реторзијама у међународноправном смислу, итд. Одлуке о одбијању дозволе боравка странцу из неличних разлога, према схватањима неких аутора, „конкретизују политичке принципе и стилизују се у извесном смыслу као ,акти владе’,”)- У таквоме случају странац не може да оспорава одлуке јер разлози леже изван његове личности. Овде je, у ствари, реч о меБудржавним односима, a одбијање дозволе боравка je само „један правый рефлекс који пада на терет молиоца” ( 16 ). Побијање одлуке о одбијању дозволе боравка у СР Немачкој могућно je, према томе, једино из разлога који су везани за личност молиоца. Али и на овоме правноме нуту постоји низ тешкоћа, па су практично малы изгледи да се одлука измени. Странац може да поведе „управни спор” изражено слободнијом аналогијом са одговарајућом шгституцијом у нашем праву тј. да на основу § 114. Verwaltungsgerichtsordnung захтева судско испитнвање у погледу злоупотребе, односно прекорачегьа овлашћења администрације. Пракса показује да су таква нравна средства углавном безуспешна јер велике могућности за слободне процене које je Закон о странцима препустио администрацији омогућавају и да се успешно брани свака произвольное! која говори противу боравка страница у СР Немачкој. Тако, „полиција се често позива на ,лоша искуства’ са странцима одре Вене националности, на ,искуства’ домаћег немачког становништва одређеног места” итд. МеВутим, чак и озбиљни коментатори Закона бране сличне ставове додајући да се дозвола боравка може да одбије и када постоји „само могућност да боравак странца, можда, неће да проБе без компликација” ( 17 ). Треба додати да и односи измеБу управе и судства СР Немачке у овој материји, како се примеВује, нису уреБени на најбољи начин, па су и на поменутоме правнохме путу могуВи неспоразухми. Уреди за странце су у саставу одговарајуВе администрације хијерархијски подреБени вшпим инстанцама које им издају обавезна упутства у погледу страница. Тако, цитирана » Dokumentation zum Ausländerrecht« наводи да je само у покрајини Baden Württemberg издато преко 900 таквгос упутстава (»Erlasse«), С друге стране, управни судови нису обавезни да познају нити да посту-

(ie) Rudolf Schiedermair, Op. cit. Стр. 38.

(17) Ibid. стр. 102.