Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

888

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

издају под раскидшш условима С 2O )- Поред интерног немачког законодавства у овој материји примењују се билатералне и мултилатералне одредбе СР Немачке и других земаља. Тако, на пример, у односу на наше држављане примењује се Споразум о укидању виза СФРЈ и СРН од октобра 1968, неке одредбе Бечке конвенције о конзуларним односима (1963), Споразум о регулисању запошљавања из 1969. и др. ( 21 ). Према пракси запошљавања наших радника посредством одреБених институција предвиђених поменутим Споразумом, надлежни органи издају дозволе боравка југословенским радницима са ограничении трајањем. Радници могу да рачунају на продужења уколико се „у међувремену нису промениле околности”. Иначе, Закон о странцима не одређује најдуже трајање боравка. Странцу који борави пет година у СР Немачкој може се (али не мора), под извесним условима да изда и дозвола боравка са неограниченим трајањем. Треба додати да je дозвола боравка тесно везана са још једном дозволом дозволом за рад («Arbeitserlaubnis«) која je према § 43. Gesetz über Arbeitsvermittlung und Arbeitslosenversicherung (AVAG, 3. 4. 1957) обавезна за сваког страног радника у СР Немачкој. Радну дозволу издаје територијални уред за рад (Arbeitsamt) надлежан према месту запослења, али услов за добијање дозволе за рад je претходна дозвола боравка (према дитираном § 3. Durchführungsverordnung). Дозвола за рад се издаје на годину дана, али може да се продужи највише за још једну годину. Не постојн право (Rechtsanspruch) ни за издавагье ни за продужење радне дозволе, уз могућност да се оне вежу само за одређена предузећа или занимања.

(20) Y дозволе боравка уреди за странце често уносе забелешке: ~Запошл>авање и обавлање самосталне делатности забрањено", „Самостална делатност није дозволена”, „Само у сврху посете” итд. За период 1961—1971, према статистпчким подацнма бројеви радних дозвола југословенскпх радника које су издали уреди за рад у СР Немачкој (Arbeitsamt), као и легитимационих карата нздатих од одговарајућнх установа за посредоватье у Југославији, по годннама крећу се овако: 1961. (9.962), 1962. (25.139), 1963. (19.440), 1964. (17.459), 1965. (30.983), 1966. (50.869), 1967. (15.379), 1968. (76.782), 1969. (192.232), 1970. (202.360), 1971. (113.333). Ausländische Arbeitnehmer 1971, Bundesanstalt für Arbeit, Nürnberg, септ. 1972, Übersicht 14. In das Bundesgebiet neu eingereiste ausländische Arbeitnehmer nach der Staatsangehörigkeit 1961—1971. Cxp. 89. На истом месту, Übersicht 1, (стр. 54), налази се податак према коме септембра 1971. je у СР Немачкој било 478.321 југословенских радника.

(21) Споразум између Соцпјалистичке Федеративие Републике Југославије и Савезне Републике Немачке о социјалном обезбеђењу Сл. л. 9/69, Споразум између Социјалистичке Федеративне Републике Југославнје и Савезне Републике Немачке о осигурању у случају неза послености Сл. л. 9/69), Споразум између влада Југославије и Савезне Републике Немачке о регулисању запошл>авања југословенских радника у Савезној Републици Немачкој, Дод. Сл. 1/69, Административни споразум за спровођење Споразума о осигурању за случај незапослености између Југославије и Савезне Републике Немачке од 12. октобра 1968 и Протокола уз Административни споразум, Дод. Сл. л. 9/71. Треба додати да je Споразум о запошлавању радника СФРЈ и СРН С/Шчан билатералним уговорима са другим зем.ъама изван ЕЕЗ, тзв. Anw erb eiänder земл>ама. Y нашем Споразуму су посебно регулисане неке одредбе о културном животу радника (чл. 13, т. 3). Чл. 13. Споразума утврђује да југословенски радници ~имају иста права као и немачки радници” из радноправних односа, a чл 16. предвиђа иста права из социјалног обезбеђења СРН. Низ таквих права се не користе.