Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

891

ПРАВНИ ПОЛОЖАТ СТРАНИХ РАДНИКА Y СР НЕМАЧКОТ

се после евентуалног повратка у земљу не могу да користе ни социјална права по основу незапосленостн, jep се „кривица” за раскид уговора цени према овако наметнутим уговорним одредбама капиталиста. Радни однос таквога типа не познаје ни радио законодавство СР Немачке, још мање наше земље, те je умесно и пнтање да ли једногодишњи уговор о раду заснива у правноме погледу радни однос (који садржи низ јавноправних елемената) са аспекта права ма које од ових земаља, или je то један новији, неименовани, обичан облигационоправни однос сличан уговорима који су се закључивали пре почетака савременог радног законодавства, тј. пре почетна 19. века, када су се радни односи регулисали обичним облигационим уговором „о најму службе” који су предвиђали грађански законици. Споразум о запошљавању југословенских радника измеБу СФРЈ и СРН садржи и посебан Прилог уз чл. 8. Споразума у коме je штампан и формуларни уговор о раду који склапају југословенски радници и немачки послодавци. Текст Прилога упућује за „ближе податке" на брошуру „Саветодавад” (Ratgeber) не дајући могућности да се разуме да ли je реч о ближим подацима појединих уговорних одредби или уговора у целини. МеВутим, занимљиво je да ова брошура, која треба да Aâ ближа упутства уз утоворне одредбе, није доступна чак ни у установама које раде по Закону о достављању штампаних ствари. Због тога, а и из других разлога, могло би се претпоставити да су државе уговорнице препустиле да се једногодишњи уговор о раду регулише приватноправним одредбама, (jep je у складу са облигационоправним нормами допуштено да се ближа права и обавезе из уговора споразумно регулишу, и текстом одре Вене брошуре). (“). За ближе одреВивање правнога характера једногодишњег уговора о раду послужићемо се текстом друге, сличне, немачке брошуре намењене свим страним радницима, па и нашим, у СР Немачкој. Како je реч о тип-

односу на немачке послодавце, због непознавања језика, својих права и могућности да их фактички штите, па не раскидају уговоре и онда када би на то имали право. Због ових окол ности они чешће прибегавају „неоправданом” напуштагьу раднога места него домаћи радници упућени у прилике. ~Страни радник, прекршилац уговора о раду не би могао да више добије радио место у СР Немачкој, а овакву сврху Bundesanstalt für Arbeitsvermittlung у München Pasing, установио je посебну централну картотеку која евидентира све такве случајеве. О захтеву за нову радну дозволу прекршиоца уговора, ма где у СР Немачкој, картотека сазнаје преко копи je коју јој обавезно достављају уреди за рад, a који се о подацима евиденције одмах обавештавају, како би одбили захтев за издавање дозволе. Поред радника, прекрпшоца уговора, ова картотека води и евиденцију о страним радницима, молиоцима за посао, који су одбијени из здравствених разлога како би се паралисао њихов поновни захтев. Такође и немачке установе за посредовање рада у иностранству обавештавају се о прекршиоцима радних уговора и о оболелнм страним радницима. па спречавају поново запошљавање таквих лица ...” (Blick durch die Wirtschaft, 5. 11. 1970).

(25) Y коли ко' би текст брошуре на коју упућује чл. 8. Споразума ~за блилсе појединости” имао нормативан карактер, онда би морао да задоволш уставни принцип јавности, тј. отворености и приступачности. минималном захтеву правке државе бар у односу на сопствене нормативно акте. Међутим, не треба веровати да у таквој озбил>ној материји, у недостатку ближих прописа, као правки извор треба да слулси једна брошура и то стране државе.