Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

892

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

çkom, формуларном, уговору умањује се и ризик од могућих бихних грегиака: Радни уговор je двојезични формуларни уговор (... »zweisprachiger Formular arbeitsvertrag«). Формуларни радни уговори које корнете немачке комисије у »Anwerbeländer« земљама садрже одредбе у погледу следећих радних уговорних услова: трајања уговора, врсте посла, плате, прековременог рада, радног времена, смештаја, опскрбе, плаћеног одмора итд. Код формуларних уговора, у погледу „права и обавеза страног радника меродавне су уговорне одредбе. Обе уговорне стране имају право да захтевају придржавање уговорних одредаба. Уколико у радном уговору не постоје поједине одредбе о радним условима, важе законски прописи. Поред тога, важе и одредбе тарифных уговора, али само уколико je њихова примена у појединачном случају изричито предвиђена, односно везаност за ове уговоре у смислу § 3. Закона о тарифным уговорима..( 26 ). Може се заюъучити да je овај облнгациони уговор „закон за странке”, док су одредбе раднога законодавства СР Немачке супсидијарног карактера. Тарифно право (Tarifrecht, у складу ca Tarifvertragsgesetz, TVGS, 9. 4. 1949, уз измене од 11. И. 1952), које за разлику од законских минималних права садржи пуна права из раднога односа, примењује се само уко-

(26) Informationen für ausländischen Arbeitnehmer in Hessen, Frankfurt (M), 1971. Према правној теорији такви уговори могли би да се сматрају као „уговори по приступу”. Код таквих уговора једна странна унапред одређује елементе и услове уговора преко једне опште и сталне понуде, а друга страна само приступа тако учнњеној понуди. Елементи и услови уговора поставлены су само од једне стране са могућношћу простог прихвата од друге стране. О таквим уговорима су расправљали Planiol, Ripert и др., a Dereux je написао посебан рад: »De la nature juridique des »contrats d'adhésion«. Revue trimestrielle de droit civil, 1910, стр. 504. Y нашој правној литератури треба поменути: Др Слободан ГТеровпћ, Облигацнопо право, Општа теорија уговора, Београд, 1968, одакле je коршпћена горња дефшшција оваквнх уговора (стр. 50), Др Борислав Благојевнћ, Уговори о пристанку, Београд, 1934, зати.м ауторе др С. Цигој, др М. Вуковић и др. За твакве уговоре иостоје и следећи називи: формуларни, шаблонски, масовни, тјшски итд. Др Б Благојевић у наведеном делу (ст. 38 и 47) сматра да економска надмоћност странке служи као обележје за разлнковане уговора по пристанку. Уговор по пристанку у ужем смислу настаје пристанком »en bloc« слабије стране на колективну и перманентну понуду економски јаче стране у намери да се произведе правно дејство ко je има за цтъ не само да задовољн интересе уговорних страна него и да не повреди општи интерес. У теорији се правя и разлика између уговора по приступу у смислу наведено дефиниције према С. Перовићу, и тзв. „типских уговора”. Док код уговора по приступу једна уговорна страна одрсђује услове уговора, код типских уговора елементе и услове не одређују уговорне стране већ су они поставлены било од државе, било од неке професионалне организације”. (Др С. Перовић, ор. cit. напомене 158, 161, цитат стр. 51). Према мишлењу Dieter Martiny (Дитер Мартини), поменути формулисани уговор о раду (Musterarbeitsvertrag) je приложен и уз све сличне споразуме о запошљавању између СРН и низа медитеранских земаља. Приликом запошљавања je прописано његово коришћење па се због тога, код посебних уговора о раду, сматра и као правни извор. У нему се утврђује да за радни однос важи немачко право и да су немачки судови надлежнн за све спорове настале из уговора. Питања која искрсну у таквим радним односнма су самим тим интерноправна. Како немачко интерно право о тешкоћама странаца не води увек рачуна, пнше Martiny, они су масовно упућсни на добру во.ъу немачких судова. Internationales Vertragsrechts. Das Internationale Privatrecht der Schludverträge, Ch, Reithmann, Köln, 1972, S. 372.