Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

893

правый положат страних радника y СР НЕМАЧКОЈ

лико je то изричито предвиБено једногодишњим уговором, и то по основу овога уговора. То произлази и из цитнраног Споразума о запошлавању југословен ских радника који, измеВу осхалог, садржи и низ међусобно противуречних одредаба. Тако, према члану 13. „југословенски радници уживају у погледу услова рада и зараде, који важе на основу правних и управних прописа, тарифних уговора... исту заштиту као и одговарајући немачки радници”. МеВутим, члан 8. Споразума предвиВа да се „заснивање радног односа закључује измеВу југословенског радника и немачког послодавца према приложеном обрасцу”, у коме се у одељку 111 у првој реченици каже да само: „Y појединачним случајевима примењују се одредбе тарифног уговора” итд. Није потребно заклучити да се таквим регулисањем права из радног односа (у фактичном смислу), тзв. једногодишњим уговором о раду, само одредбама приватног облигациоиог права игнорише низ законских права радништва, односно резултати дуге класне борбе, како немачког тако и нашег радништва. С друге стране, такви се уговори о раду због свога типског облика, масовности, правних лица посредством којих се склапају, брзине којом се склапају, итд. приближују модерним уговорима привредног права прилагоВених масовном робном промету (укључив сада и промет радне снаге) у савременом друштву. Било како било, једногодишњи уговор о раду у правноме смислу можда je и „неименовани уговор”, али се у социолошком смислу може лако да именује. Такав уговор ограничава слободу кретања радника, слободу избора з анимања, па чак и ньегову „слободу” на тржишту радне снаге јер~га везује за одре Вене послодавце, фирме, односно послове, уз ниске плахе, што врши притисак на плате свих радника, и немачких, зависних од западнонемачке индустрије. Са правнога гледишта, а посебно, стога што су страни радници у СР Немачкој „наши” радници, овај рад који приказује сличне правне проблеме у науци туВе земле обавезан je бар да отвори одговарајуће у својој земли. Пре свега, и наша јуриспруденција би требало да одговори да ли су тзв. ј едкогодигшъи уговори о раду измеВу наших радника и западнонемачких приватних поелодаваца правовалани. Такви уговори, у складу са облигационоправном теоријом могли би да се означе као противзаконити, противни владајућим моралним схватањима и низу императивних, уставних, радноправних и граВанскоправних норми. Y овоме, случају чак и у односу на радио и тарифно право СР Немачке. Према правилима грађанскоправне институције о ништавости правних послова, овакви облигационоправни радни уговори могли би да се сматрају као апсолутно ништави, тј. као „непостојећи уговори”: правно, они уопште нису склоплени, не производе никаква правка дејства, и то ex tune од тренутка када су уговорегш. Y таквоме смислу југословенски радници и не заклучују правно, никакве уговоре са западнонемачким приватним послодавцима, па заснивају само фактичке, нелегалне, радне