Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

односе. Повезано са овим мора се отворити и друго питанье: да ли су у сагласности са нашим Уставом и општи билатерални акти који омогућавају такве уговоре, чак и под претпоставкама иначе проблематичне тезе према којој би ,дтраво требало да буде минимум морала”. V Враћајући се из домена правые догматике на стварне, социјалне прилике радника, треба додати да су чак и за продају сопствене радне снаге, под условима који на меВународном тржишту намећу једногодишњи уговори о раду, потребне страним радницима и посебне „дозволе” јавноправних органа државе СР Немачке. Y колико страны радник борави ван СР Немачке дуже од три месеца, престаје му важност дозволе боравка, тако да уколико жели да се поново запосли мора да понови процедуру предвиВену Споразумом и да закључи нови једногодишњи уговор о раду. На такав начин се повећава и учесталост ових уговора и пропшрују могућности за интензивнију експлоатацију. По истеку једногодишњег уговора радник je „Слободан” у избору капиталисте и врсте посла, под условом да претходно продужи дозволу за рад, без које не може да заспује нови радни однос ни да продужи дозволу боравка. Али и после истека једногодишњег уговора могуће je да се дозвола боравка странога радника повеже са раскидным условом за рад код одређене фирме. Таква могућност je предвиВена и самим Законом о странцима СР Немачке, додуше као изузетак. Тако § 13. AuslG WV (~ 7 ) прописује: „Из посебних разлога дозвола за боравак може да се изда са раскидним условом с тим да истиче са престанком раднога односа”. Израз „из посебних разлога” требало je да сведе такву могућност на изузетке. Пракса показује, напротив, да се масовна запошљавања врше на такав начин због низа погодности за послодавце, посебно зато што се тако спречава флуктуација радника и ствара ситуадија његове тоталне зависности од поједине западнонемачке фирме. МеБутим, и такву праксу јуриспруденција СР Немачке оправдава. Један коментатор Закона о странцима сматра да постоји озбиљан полицијски интерес за надзор у погледу мењања боравка и радних места странаца. Тер „овакве промене би могле да ометају интересе СР Немачке. Y појединачним случајевима je довољно да ce оваква могућност не искључује” С 2B ). Одредбе Закона о странцима, према Max Diamant, (Макс Диаманту), једном од синдикалних лидера ДГБ (Deutscher Gewerkschaftsbund) су у супротности и са низом одредаба радног и социјалног законодавства СР Немачке, а посебно са масовном праксом да се дозволе боравка повезују са радним дозволама за одређена предузећа, што je, између осталог, и у супротности са „слободним" тржишним механизмима. Y таквим околностима „радник je у положају да су послодавац и месни Уред за рад нај-

(27) Allgemeine Verwaltungsvorschrift zur Ausführung des Ausländergesetzes.

(28) Arno Crist Rudolf Kloesel, Deutsches Ausländerrecht, Wiesbaden. 1968, у параграфу 7., тач. 6.

894

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА