Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

896

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУАТЕТА

се донесе посебан закон који забрањује неовлашћено „уступање” радне снаге у виду заната. Gesetz zur Begelung der gewerbmässigen Arbeitnehmerüberlassung, 7. 8. 1972) ( sl ). Према § 1. Закона послодавци који желе да се дословно професионално баве „уступањем” (Überlassung) радне снаге у виду заната, a који то не раде по основу § 13. Arbeitsförderungsgesetz (25. 6. 1969), морају да прибаве посебне дозволе за обављање хаквих послова, уз испуњавање одреВених законских услова. Иначе § 13. Arbeitsförderungsgesetz ближе уреByje шха се подразумева под посредовањем рада, такозваним »Arbeitsvermittelung«, ко може да обавља такве послове итд. Према § 9, тач. 1. цитираног Закона „уступање” радника у виду заната измеЬу неовлашћеног зајмодавца (радника као објекта) и зајмопримца тога радника ... »Verträge zwischen Verleihern und Entleihern ... «, као и уговор између зајмодавца н позајмљеног радника »... sowie zwischen Verleihern und Leiharbeitnehmer. .. « неважећи су по овом закону. Исти Закон предвиВа теже казне за оне који „позајмљују" страну радну снагу, односно илегалне стране раднике који не поседују дозволе боравка и радне дозволе. Према § 15, тач. 1. истога Закона, казна затвора се креће до годину дана, док je доња граница новчана казна у износу од 1000 марака. Неовлашћено позајмлшвање радника са легалним статусом у СР Немачкој ће се кажњавати према административним пратећим одредбама за спровоВење Закона (§ 6. AuslG). VI ГраВанска социологија СР Немачке нуди углавном две стратегије у погледу понашања западнонемачког друштва са дугорочног аспекта. Присталиде тзв. „теорије о ротацији” стране радне снаге мисле да страна радна снага треба да се увози у најпродуктивнијим годинама живота, између 20. и 40. године, и да се непрекидно враћа, тачније замењује свежом радном снагом из страних земаља. На тај начин привреда СР Немачке уштеђује трошкове за подизање и школовање радника за своју индустрију преваљујући их на неразвијене земље емиграција. Радници који долазе без својих породица, углавиом привремено, не оптерећују националну економију за подизање додатне инфраструктуре, станова, школа, итд. Оваквом грубом економизму ce супротставља „супротна” теорија о дштеграцији” страних радника у западнонемачко друштво, наравне, под „интеграцијом” се углавном мисли на интеграцију у најнижи слој овога класног друштва уз аргументацију етичког характера. Наводно, први начин запошл.авања страних радника доноси велике користи али и велике патнье за изоловане стране раднике у туВој средини, а и за њихове породице које су морали да оставе у домовинама. Једноставније речено, спор се своди на дилему да ли страни радници треба да буду део, или су изван затвореног и привилегованог друштва савремене СР Немачке. Не само као занимљнвост, треба навести једну пресуду Oberlandesgericht München која je изазвала широке полемике међу правницима и у

(31) Bundesgesetzblatt, 11. August 1972, Nr. 83.