Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

897

ПРАВ НИ ПОЛОЖА! СТРАНИХ РАДНИКА Y СР НЕМАЧКОЈ

публицистици. Према н>ој гастарбајхери, тј. страни радници, „не би могли да ce сматрају као део становништва СР Немачке...” Према томе, постављање стражаре, испред кафане, којом je оптужени немачки кафеџија забрањивао приступ страним радницима у локал „... не представља кривично дело изазивања раздора у пароду..." (Volksverhetzung) (**). Hacxojaiba за интегрисањем породица страних радника у СР Немачкој ce y правкој и социолошкој литератури називају релативно новим и популарним називом »Fanülienzusammenführung«. Међутим, због изложена дилеме која je присутна на известан начин и у законодавству, прописи који подржавају горња настојања паралисани су напоредним друкчијим прописима, тачније, условима који фактички онемогућавају поновно спајање дезинхегрисаних породица страних радника у СР Немачкој. Y правноме погледу установа »Familienzusammenführung« се заснива на члану 6. Grundgesetz (Аруги део), члану 19. Social Charte, члану 8. Европске конвенције о људским правима, чији je потписник СР Немачка и другим прописима. Али, за интегрисање породица страних радника западнонемачки прописи о страним радшщима постављају и релативно тешке услове: одговарајући стан (према приликама у месту боравка радника), најмање годину дана рада у СР Немачкој, приходи од којих може да се издржава породица као и докази да се страки радник довољно при/лагодио у новој животној средини (знање језика и сл.). Испуњавање таквих услова процењују одговарајућа надлештва за странце СР Немачке.. На путевима ка реинтегрисању растављених породица страних радника, због наведених економских интереса, прописи СР Немачке поставили су и друге препреке. Тако, запошљавање страних радника одвија се посредством одговарајућих институција предвиђених билатералним споразумима са такозваним »Anwerbeländer« земљама на анониман начин, па радник не би могао поименично да тражи своју супругу преко оваквих установа, чак ни под претпоставком да je за њу нашао посао у истоме месту. На тзв. „другоме путу” поименичног ангажовања стране радне снаге преко немачких конзулата у таквим земл>ама, који се углавном предвиђају за стручњаке, стоје сличне тешкоће. Страноме раднику у СР Немачкој, уколико жели да доведе своју супрувгу, односно породицу, тада остаје још трећа могућност: да се позове на одредбе тзв. »Familienzusammenführung« наравно, уколико je претходно испунио наведене услове, да поседује одговарајући стан, да борави

(32) »Gastarbeiter gehören niclt dazu«, Frankfurter Rundschau 28. 10. 1970. Социјална средина земаља Северне Европе у које се стичу „масе тамнопутих страних радника ca Југа” из медитеранских земаља, атмосферой и низом социјалних понашаља унеколико подсећају на америчке прилике у односу на Црнце како то описују Stokley Carmichael i Charles V, Hamilton, Black Power, The Politics of Liberation in America, Pélican Books, 1969. Они пишу да су Американци увезли робље из Африке jep се Индијанци нису могли да прилагоде да раде на плантажама Jyra. Сиромашни белци су такође неупотребллши, jep су могли да служе ограничено време, а због боје коже да се лако укл>уче у бело друштво. Али Африканци су различити те су погодни за систем економског ропства белом човеку (стр. 40). „Интеграцнја" такође значи да се црни људи морају да одрекну свога идентитета и да одбаце своје порекло итд. (сгр. 69).