Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

899

ПРАВЫЙ ПОЛОЖА! СТРАНИХ РАДНИКА Y СР НЕМАЧКОЈ

за уједначавање интерног законодавства држава чланица, Савех БЕЗ донео je посебне смернице како би поједине земље ускладиле интерне прописе, посебно оне који су противни прихваћеном принципу слободе кретања и боравка у земљама БЕЗ. Y таквој, супранационалној легислативи смернице, »Richtlinien« БЕЗ не представљају непосредно, позитивно, право земаља чланица, за разлику од тзв. БЕЗ »Verordnung« одредаба које се непосредно примењују ( м ). На основу поменутих прописа БЕЗ- СР Немачка je донела посебан Закон о уласку и боравку држављана чланица БЕЗ (Gesetz über die Anreise und Aufenthalt von Staatsangehörigen der Mitgliedsstaaten der Europäischen Wirtschaftsgemeinschaft, 22. 7. 1969). Према одредбама Закона боравак држављана земље чланице БЕЗ регулшпе се на следећи начин: „1) Странци, држављани једне од земаља чланица Европске економске заједнице, који на територији важења овога закона 1. раде или желе да раде као радници или да се стручно усавршавају (послопримаоци) 2. који су се населили или желе да се населе да би обављали неку самосталну привредну делатност (насељеници који се баве самосталним привредним делатностима)... имају слободу кретаньа по овоме закону. 2) Слободу кретања по овоме закону имају и чланови породица лица наведених у ставу 1. без обзира на њихову држављанску припадност.” Према томе, радницима држављанима земаља БЕЗ није потребна претходна дозвола боравка, она се тражи тек по уласку у СР Немачку и важи пет година. Закон конституише овим радницима и право на дозволу боравка и њено продужавање, такозвани Rechtsanspruch који немају страни радници осталих земал>а. Према § 12. Закона, само због разлога јавне безбедности и важних интереса СР Немачке, такво право може ce изузетно ограничити. Прописима о »Freizügigkeit« треба додати и друге у оквиру БЕЗ, односно ЗЕТ, који регулишу приоритет у запошљавању странах радника из земаља чланица БЕЗ. (Мада „приоритет” и „слобода кретања” унутар земаља БЕЗ практично значи кретање радника само у једном правцу: из индустријски неразвијених крајева Јужне Италије у северне земље БЕЗ). За такве раднике je отпала и дозвола за рад као предуслов за добијање дозволе боравка. Треба поменути билатералне и мултилатералне уговоре о настањивању (Niederlassungsabkommen) између CP Немачке и низа других земаља. Одредбе таквих уговора ограничавају дејство Закона о странцима и имају утицаја на статус појединих националних групација страних радника у правноме систему СР Немачке. Али, и поред таквога шаренила у погледу правнога положаја страних радника различитих земал>а, уз приоритет у запошљавању радника из земаља БЕЗ, разлике и предности се занемарују ка да су у питању економски интересј. Послодавци често не поштују правни

(34) Правни положа) радника из БЕЗ регулшпе Verordnung Nr. 38/64 EWG des Rats über die Freizügigkeit der Arbeitnehmer innehalb der Gemeinschaft, 25. 3. 1964.