Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

900

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

приоритет у запошљавању радника из земаља ЕЕЗ већ често дају предност јефтинијој и послушнијој радној снази трећих земаља, између осталог и зато што je једноставније ослободити се ове радне снаге y време привредних тешкоћа, јер управо такви страни радници немају право боравка и настањивања. Тако ce Freizügigkeit и приоритет у запошљавању, односно правка преимућства појединих нациоыалних групација страних радника игром тржишних механизама претварају у „правые мане”, па, на пример, југословенски радници понекад лакше добијају посао него италијански. Подела страних радника на оне који потичу из земаља ЕЕЗ и земаља Anwerbeländer, уз посебне билатералне споразуме ca пој единим земљама, доводи у интерној правној пракси СР Немачке до замршених правних и социјалних проблема, понекад чак и апсурдних. Тако, честе примедбе законодавству СР Немачке упућују се у погледу законске заштите мешовитих бракова страних радника са Немицама. Уколико се странцу не изда, из било кота разлога, дозвола боравка, затим уколико се она не продужи или се странац протера из СР Немачке, његова супруга, Немица, мораће да га следи уколико жели да сачува брак. Истиче се да се то противи Уставу СРН према коме „брак и породила су под посебном заштитом државног поретка” (Art. 6. GG), а затим праву да жена „равноправна са супругом, може као и њен супруг да одређује место брачног пребивалишта” (»ehelichen Wohnsitz«, Art. 3, ст. 2. GG). Конзервативна схватања немачке јуриспруденције сматрају да je немачка жена при закључењу брака била свесна да се удаје за странца па би требало да рачуна и на неравноправност његовог правног статуса и на могућност да прати свога супруга у иностраыство, Противници тврде да je на такав начин она лошије третирана неко странкшьа из поједине ЕЕЗ земље која може да се насели у СР Немачкој у свакоме тренутку са својим венчаним мужем и дедом, без обзира на њихово држављанство, према већ цитираном § 1. Gesetze über Einreise und Aufenthalt von Staatsangehörigen der Mitgliedsstaaten der EWG. „Ako ce закључуј e F. Franz у наведеним ,Тезама за право боравка странаца у СРН’ (стр. 95) једној Францускињи са гьеним супругом из Африке не би могла да забрани дозвола боравка морало би такво право да важн и за Немицу”. Треба напоменути да je римско »ius conubii«, право странаца да се жене кћеркама и сестрама римских грађана, cives, било последње право које су стари Римљани дозволили перегринима. VII Занимљива су права и проблеми који се односе на могућности за политнчку активност странаца, углавном страних радника, у СР Немачкој. Таква права су нормирана Уставом СР Немачке, односно чланом 5. Grundgesetz кој и због важности цитирамо у целини: „1. Свако (према томе и странац примедба) има право да слободно испољава сопствена мишљења речима, писмом, сликом, као и да их шири и да се несметано обавештава из општеприступачних извора.