Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

901

правый положат страних радника y СР НЕМАЧКОЈ

2. Оваква права могу да се ограниче прописима општих закона,. законским одредбама о заштити омладине и правом на личну част. 3. Уметност и наука, истраживања и предавања су слободни.. Слобода предавања не разрешава од обавезе верности Уставу.” Закон о удружењнма, Vereinsgesetz од 5. 8. 1964, у § 14. регулише хзв. »Ausländervereine« удружена странаца, односно удружења чији су чланови или руководство претежно састављени од странаца, док се у § 15. истога Закона уреВује положа] удружења странаца која имају седишта изван СР Немачке. Политичка делатност таквих удружења може да се забрани уколико „угрожава унутрашњу или спољну сигурност, јавни поредак... ” итд. Закон о јавним скуповима, Versamlimgsgesetz од 24. 7. 1953, уређује и одговарајућа права странаца, односно страыих радника. Такви прописи, заједно са пратећим прописима уз ове законе, представљају посебну правну и политичку проблематику, jep се на овоме простору правни проблеми у велико] мери „замућу]у” са текућим унутарполитичким, па чак и меВудржавним осетљнвостима. Странци у СР Немачко] нема]у бирачка права, мада постоје тенденци]е да се на нивоу развијене локалне самоуправе омогуће страним радницима бар ограничена политичка и бирачка права. Ово се оправдана тиме што страни радници знатним средствима доприносе комунално] привредн, док ]е гьихов политички утица] потпуно искључен. У оквиру предузећа. страни радници формално има]у најшира политичка права. Измене Betriebsverfassungsgesetz (приближно; Закон о саветима предузећа) из 1971. године проширпле су обим права и бро] случа]евэ. у којима радници „саодлучују” са послодавцима, уз очигледна насто]ања да се законом побољша у овоме погледу и положа] страних радника. Тако §§ 7. и 8. Закона омогућава страним радницима не само активно бирачко право, као што ]е дотада било, већ и пасивно бирачко право за савете и друга тела предузећа Одредбе §§ 75. и 80. тач. 7. забрањују дискриминацију и инсистирају на погодностима које би и стране раднике ангажовале у разним облицима: „саодлучивања”. Не улазећи ближе у садржа] и политичке аспекте радничког „саодлучивања” које у Немачко] има доста дугу традицију (још из 1920), фактичко коришћење таквих права остаће душ само привилегија домаћих радника због низа околности, социјалних, језичких итд. Последње измене које су прошириле права радника. између осталог и страних радника, критиковала ]е десница аргументацијом да се овим, уместо реда, уносе нове „конфликтне ситуације” у друштво СР Немачке. С друге стране, систем „саодлучивања” критику]у и лево оријентисане политичке снаге као подржавање илузије међу радницима о „саодлучивању са капиталистима”. Међутим, могућности за политичку активност страних радника у оквиру западнонемачких предузећа и оваквих политичких институци]а не треба прецењивати. Један од познатих коментатора Закона о странцима у овоме погледу пише следеће: „Ометање ]авнога поретка (према § 6, ст. 2..