Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

902

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

AuslG.) постоји, на пример, у облику агитације (страних радника прим.) у привредним и индустријским предузећима, у облику подбуњивања и подстрекивања радника класно борбеним паролама у цнљу ометања раднога мира предузећа, поделе летака и брошура на универзитетима или прометним улицами...” Таква активност може се ограничит или забранити страной раднику, односно схранду уопште, а „уколико се једна таква забрана наложи, протеривање због прекршаја би била даља последица (§ 47 Abs. 1. AuslG.), што je редован случај страница када се на неприхватљив начин политички ангажују” С 35 ). Напоменуто je да поред Устава, и Закон о странцима СР Немачке, односно § 6. Закона, регулише питана везана за политичка права странаца. Поводом забране политичког ангажовања једноме странцу, студенту. § 6. овога закона био je предмет широке дискусије меВу правницима и у публицистици СР Немачке, уз хврђење да je тачка 2. овога параграфа која се односн на могућност забране политичке активности странцу неуставна. Због важности овога параграфа Закона о странцима, као и због илустративности за прилике наших радника, наводимо и овај параграф у целини: ,Д) Страниц уживају сва уставна права уколико нису Уставом СР Немачке резевисана само за Немце. 2) Политичка активност страница може да се ограничи или забрани уколико то захтева одбрана против ометања јавне сигурности или поретка, или ако она омета формирање политичке воле у СР Немачкој, или због других важних интереса СР Немачке. 3) Политичка активност страница није дозволена, уколико; 1. се не слаже са меВународним правом 2. угрожава слободни и демократски поредак СР Немачке 3. уколико има за цил унапреВење (fördern прим.) партија, удружења, установи или покрета изван територије важења овога закона који нису сагласни са уставним принцшшма слободног демократског уставног поретка." Критика je указала да je тачка 2. горњег параграфа Закона о странцима у колизији са већ цитираним чланом 5, тач. 2. Устава СРН према којој политичка активност може да се „ограничи прописима општих закона ...” а Закон о странцима није општн закон у уставном смислу. Поменута одлука о забрани политичког ангажовања странцу, према томе, није се могла заснивати на цитираној противуставној одредби Закона о странцима. Christian Tomaschut (К. Томашут) тврди ( se ) да се такав став не би могао да измени ни евентуалним позиваньем на члан 25. Устава, који предвиВа непосредну примену међународних норми, јер су Уставом утвр-

(35) Werner Kanein, Ausländergesetz, München, 1966, Коментар на стр. 76. и 77.

(36) Christian Tomaschut, »Zur politischen Betätigung des Ausländers in der Bundesrepublik Deutschland, Völkerrecht und Aussenpolltik, Heft 4, 1968.