Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

903

ПРАВЫЙ ПОЛОЖА! СТРАНИХ РАДНИКА Y СР НЕМАЧКОЈ

Ьена и општа права човека ко ja „свако” ужива. Суверено право државе да обликуј е положај страница према својој вол>и ограничено je сопственим друкчијим уставним нормама. Постоје и друкчија схватања коменхатора Закона о странцима. Тако Weissmann (Вајсман), посебно због политичких емиграната из Грчке, Тур ске, Шпаније итд., сматра да „странци који се из СР Немачке боре противу прилика у својој домовини често заборављају да алтернатива тренухном полудемократском систему у њиховим домовинама не мора да буде демократија и правна држава према узору Савезне Републике то би могао да буде и један друкчији тоталитарни режим. То значи да странад чак и оправданом критиком процењивано са аспекта Устава СР Немачке може, у крајњој линији, да доприноси променама прилика у смеру радикалних система”. ( 37 ) Супротставл>ајући се оваквим ставовима који омогућавају да свака критика, па чак и она која je оправдана, мерено Уставом СРН, буде у оваквој интерпретацији противуставна, друкчији коментари (према наведеној Dokumentation zum Ausländerrecht) примећују да je према таквим схватањима „било апсолутно сувипшо посебно законско дефинисање забране политичке активности странаца, како то предвиВа § 6. тач. 2. Закона о странцима”. У дискусији о колизији Устава СР Немачке и цитиране одредбе Закона о странцима која предвиВа могућност забране политичке активности странаца, умесно je навести и пратећи пропис уз овај параграф Verwaltungs vor Schriften zu § 6. Ausländergesetz: „Из уставног права о слободи мишљења, које се односи и на странце, не може се изводити право на неограничену политичку активност зато што се слобода изражавања мишљења и политичка активност не поклапају. Политичка активност je према томе заштићена планом 5. Устава СРН само уколико се исцрпљује у изражавању и ширењу мишљења и у информисагьу из општеприступачних извора СРН” (■■»). Тако су, примећује критика, људска права на слободу мишљења загарантована Уставом СР Немачке (Art. 5, GG) преко § 6, ст. 2. Закона о странцима лишена своје суштине. Јер, уколико испол>авање сопственог политичког мишл>ења има сврху да се таквим мишљењем утиче на другог, овакав смисао, бар у односу на странце, потпуно je онемогућен изложении диференцирањем слободе мишљења и политичке активности. „А слобода мишл>ења се не исцрпљује ■— каже Ф. Франц на истоме месту у цитираним Тезама —■ у фонетским вежбама у затворено) Велији”.

(37) Günter Weissman, Ausländergesetz, Берлин, 1966, у § 6 прим. 1.

(38) Према томе и наш радник који би ширио вести из југословенске штампе могао би да буде протеран због овакве делатности.