Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

904

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

VIII Принципи „ширине и отворености” СР Немачке према свету, како je духовито примећено, потврђени су и у Закону о странцима, али само у погледу ширине и отворености СР Немачке када je у питању протеривање странаца. Умесност овакве примедбе открива и поврпшо разматран>е одредби § 10. Закона о странцима које због важности за правни, a још више за социјални положај наших радника у СР Немачкој, наводимо у целини у напоменама ( 39 ). Y десет тачака става 1. § 10. Закона о странцима таксативно je наведен дуги низ основа по којима се страноме раднику може да изрекне мера протеривања, меЬу њима су и прекршаји не само правних прописа него и моралних норми западнонемачког друштва. Међутим, речено студентским језиком, ова „законска пантљнчара од десет чланова” није била довољна. На крају, у тач. И. такав низ се завршава и једном генералном клаузулом према којој се мера протер ивања може да изрекне и када „... његово присуство (странца прим.) омета важне интересе СР Немачке и по другим основами."

(39) 1) Странац може да се протера кад: 1. угрожава слободни демократски уставни поредак или сигурност СР Не.мачке; 2. када je због злочина, преступа, или другога дела осуђиван, односно за дела која би се и на територијн важења овог Закона сматрала као злочин и преступ; 3. када су против њега предузете мере обезбеђења и поправл>ања уз лишење слободе, због смештања у установу за рад, болшщу за лечегье и смештај болесника којима je потребна трајна нега или због васпитавања у неком васпптном дому; 4. ако преступи противу прописа пореског права, укључујући царпнско и монополско право, спол>нопривредног права, против ограничена увоза, извоза, транзитннх или транспорта их забрана; 5. када преступи противу прописа о обављању неког позпва, заната или привређује у другој несамосталној делатности; 6. када прекрши прописе о праву боравка; 7. када некој службеној установи даје нетачне податке о својој личности, здрав.ъу, породици, припадностн у погледу држав.ъанства, своме позиву, својим економским приликама, или ако овакве податке одбија да изјави; 8. када проси, бави се простптуцијом у виду заната, због скитничеlьа или чергарења; 9. када угрожава јавно здравље или јавнн морал; 10. када не може да нздржава себе и оне за које je обавезан без соцнјалне помоћи или кад такву помоћ прима; 11. када његово прнсуство омета важне интересе и по другим осиовама. 2) Y случајевима става 1, тач. 4. и 9. дозволава се надлештвима којнма je поверено извршење овога Закона давање потребннх обавештења. Ausländergesetz дозволава под извесним условима протеривање политичких избеглица. Примећује се да примена таквих правила негира право азила и повређује Устав СРН (AuslG. § 11, ст. 2, и § 14, ст. 1). Затим ~значајна ометања” интереса СРН (у § 10 ст. 1, бр. 1—10) у неким случајевима не одговарају захтевима међународног права за озбил>нијим (zwingender) основама за протеривање. Фактпчко протернване непродужавањем дозволе боравка може се схватити као протеривање ~без законске визе”. Свему овоме треба додати да студента и они који специјалнзирају у СРН, a који потичу из тзв. ~трећег света”, враћају се у своје зсмл>е чак и када тамо не могу да нађу посао, те се на овај начин странци, неевропл>ани протерују под видом ~помоћп” неразвијеним земл>ама итд.