Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

905

ПРАВНИ ПОЛОЖА! СТРАНИХ РАДНИКА Y СР НЕМАЧКОЈ

Закон о странцима не одреБује ближе шта се сматра као „ометање интереса СР Немачке”, то чини пратећи пропис Verwaltungsvorschriften zu § 10. Ausländergesetz, односно тачка 15. овога прописа. Према нему, то би била „унутрашња и спољна сигурност, јавни поредак, сигурност важних укупних економских интереса и односа са иностранством.” Према § 10, ст. 1. тач. 1. Закона, протеривање се изриче због учињеног злочина или преступа, ш тач. 6. исте одредбе дозвољава овакву меру и код прекршаја само обавезе пријављивања што наметљиво открива несразмерност основа за протеривање. Y цитираној „Dokumentation zum Ausländerrecht” која je доста коришћена у овоме раду, наводи се и једна пресуда Управног суда Западней Берлина која у образложењу каже да: „Сваки прекршај, ма колико незнатан, може да има за последицу и меру протер ивања. Није важно да ли се ради о одлуци која није празоснажна, да ли je одложено извршење, да ли се ради о помиловању или амнестији. ..” С 4O ) Из документарних и илустративних разлога износимо уз ову материју још неке занимљиве судске случајеве узете из поменуте „Dokumetation. ..” и штампе: Под насловом: „Онда би морали да протерамо све странце...” (Frankfurter Rundschau, 4. 3. 1971) бележи судаки случај југословенског радника коме je запрећено протеривање, мада je имао излечену туберкулозу. „Захтев за протеривање југословенског радника се позивао на једно циркуларно упутство Министарства здравла у Хесену (од 14. 3. 1963) према коме би требало протерати свакога странога радника чак и у случајевима када се таква болеет сматра за излечену. Циркуларно писмо je и сада на снази. „Y чланку се наводе појединости случаја, уз мишљегве лекара вештака изложеног у наслову чланка. (Суд je одбацио захтев за протеривањем, уз образложегье да га наведено циркуларно упутство администрације не обавезује и да треба у појединачном случају да се испита да ли постоји основ за протеривање према Закону о странцима). Под насловом: „Смрт југословенске породице” (Remscheider Generalanzeiger, 6. 3. 1972) бележи да се смрт млаВега брачног пара доводи у везу са одбијањем захтева за продужење дозволе боравка, непосредно пре дога Ваја. Југословенски радник je пре тога два пута новчано кажњаван због саобраћајног прекрша.ја и прекршаја изазивања јавног нереда. Том приликом je шеф уреда за странце у месту изјавио. „Овакви деликти доводе јавност у опасност, па се у таквим случајевима изриче казна протернвања”. „Studentische Politik”, Friedrich Ebert Stiftung, No 3, 1970, у документации уз чланак Dr Heinz Heldmann, стр. 35, наводи пример протеривања од Уреда за странце у Forchein-Oberfranken којн je доиео такву одлуку у случају једнога турског радника зато што je одржавао ванбрачну везу са једном удатом мештанком, Немицом. Таква веза представљала je, према образложењу, угрожавање јавнога мо-

ре) Verwaltungsgericht, Berlin E. 15. 2. 1065. Према Dokumentation, op. dt. стр. 51.