Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

908

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Ова пресуда се често наводи и као добар пример за очигледну функтдију државе у заштити приватних интереса послодаваца, јер „јавни поредак према даљем образложењу пресуде не треба посматрати само са административноправног аспекта већ и са политичког, односно економског, са аспекта обезбеВивања потребне радне снаге за привреду СРН". Таква улога савремене државе и права СР Немачке, која се у овој пресуди отворено износи, прећутно се признаје и у јуриспруденцијн. То дозво.ъава да се разлике у схватањима у владајућој јуриспруденцији СР Немачке могу да сведу на то што једни под странцима само мисле на радну снагу, док друга настоје да у њима виде и људе ( 46 ). Y поступку протеривања странаца често се користи и протеривање без одлагања и под надзором, тзв. „шупирање” Abschiebung, предвиђено у § 13. Закона о странцима ( 47 ). У одлукама се захтева неодложно извршење, тако да евентуални приговор странца (Wiederspmch), фактички не може да произведе дејство одлагања протеривања. Странац би могао, теоретски, да се обрати судским органима позивајући се на члан 19. Устава који предвиђа редовни правни пут „ако je неко од стране јавних власти у својим правима оштећен”. Уреди за странце не упућују у одлукама о протеривању на овакву могућност, а како страни радник обично не познаје довољно право СР Немачке, најчешће je већ преко границе када би могао да се користи оваквим средством са дејством одлагања извршења протеривања. Таква пракса, према схватааима напредније јуриспруденције СР Немачке чини да je, у односу на стране раднике, наведена уставна одредба празна формула. Колико je западнонемачким властима стало да протер нвање радника пробе са што мање компликација, говори и да je један посебан члан Споразума ° запошљавању југословенских радника требало да у овоме погледу пружи гаргнције. Према чл. 20. Споразума наша земља „примиће на/свбјУ територигу у свако доба и без формалности лща која су на Споразума ушла на тернторију Савезне Републике Немачке. .итд. / /

(46) Y оквиру j фиспруденције CPH тако оријентнсана критика Закона о странцнма делом се ослања на душ тшСдицију тзв. ~правке државе" (Rechtsstaat), на захтевима на уставности судства и личних права, класној стабилности, птд. Због посебних историјскпх и друштвених прилика такви захтеви су у прошлости потицали, или подржавани, од демократских снага. Не улазећи ближе у разматрања сличних савремених оријентација у правној науци СРН треба указати и на паралелна настојања, да се радницима класна држава престви и као »sozialer Rechtsstaat«.

(47) Сранац који мора да напусти територнју важења овога Закона, може се протерати под надзором, уколико његов доброволен излазак није обезбеђен или из разлога јавне сигурности и поретка изгледа да je излазак под надзором потребан.

2) Протеривање под надзором мора писмено да се запрети. Овнм би требало да се одреди и рок у коме би странац требало да отпутује. Уколико се странац протерује, претња треба да je повезана за протеривагье. Од претње и ставл>ања рока може да се одустане када je то из посебних разлога оправдано.