Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

909

ПРАВ НИ ПОЛОЖАТ СТРАНИХ РАДНИКА Y СР НЕМАЧКОЈ

Ар Франц Фриц, и у пшрој публицистики често цитираном чланку „Rückfall in den Polizeistaat’', наводи старога немачког правника Emst Isay који ce ca носталгијом сећа либералних времена када je странац био „Слободан као птица на грани”, јер у праву протеривања и праву боравка странаца његовог времена већ je видно „парче полицијске државе”. Франц констатује да се данас, после педесет година, далеко одмакло на путевима агресије државне моћи којој би требало да се супротставе правке баријере. Јер, схрани раднихщ, односно странци, закључује требало би да имају у правној држави СР Немачке бар „право да се не потчињавају администрацијн већ праву” С 4B ). Треба додати да савремени Закон о странцима СР Немачке представља у правном и социјалном смислу и значајан документ о времену када су радници индустријски неразвијених земаља Медитерана били принуђени да траже посебне „дозволе” да их експлоатишу у туђим земљама, и када се оваква експлоатација представљала као „Wohltat” акт доброчинства. Међународни карактер савремених експлоатација коју прати беда н незапосленост ових земаља je таквих размера да изложена посувраћена логика и етика грађанског друштва има стравичан изглед убедљивости. „Уколико привредни развој Средоземља брже не узнапређује, биће 1980, према OECD, 50 милиона незапослених у овим регионима. Да ли верује Северна и Средгьа Европа да ће тада мирно уживати у своме стандарду? Да ли ће бнти снажнији чак и уколико су спремни да овакве масе људи са њиховим породицама прихвате као гастарбајтере.” (Др Јосеф Перон, одговор државног секретара у Mommsenu у једном излагању). „Der Arbeitsplatz Deutschland” новији зираз: „Радилиште Немачка” „делује још увек као магнет џиновских размера на странце из јужних земаља. Y Турској, милион Турака je спремно, радије још данас него сутра, да ce у нас упосли. (Handelsblatt, 29. 6. 1970. Dokument, стр. 184). Закон о странцима СР Немачке служи и као својеврстан, правки документ и социолошки доказ о томе да се када je у питању економско потчигьавагье радништва капиталу на међународном тржишту радне снаге, државне границе једних земаља све се више своде само на просторне ознаке, док се границе и закони развијених земаља шире у социјалном смислу, те у запреминама таквога света и нема „суверенитета” радника ниједне земље. На крају, чини се да подсећање на „такозвану првобитну акумулацију капитала” надмашује значења једноставних историјских аналогија, посебно због односа савременог законодавства о радницима и суровог законодавства „против скитничења у целој Западној Европи” пре неколико столећа. Ова питања, међутим, надилазе почетну документациону замисао овога рада.

Зоран Петровић

(43) Dr Fritz Franz, Studentische Politik, ibidem, стр. 131