Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АРИСТОТЕЛ ПРЕТЕЧА ТЕОРИЈЕ РОБНЕ ПРИВРЕДЕ

За разлику од осталих мислилаца свога доба, који су у окриру свог V4eH>a једва помињади поједине економске појаве или их узгред објашња вали ( 1 ), Аристотел je дао досха простора већем броју економских категорија. Начин на који их третира, као и методолошки приступ природи ових појава дају му изузетно место у почетно] фази развоја економске мисли, те га с правом можемо сматрати претечом савремене теорије робне привреде. Y Аристотелевом универзалном систему, који по неким оценама представља први и „ј едини покушај тоталне синтезе људског знања” (Брани слав Петронијевић), будући да je не само философски, већ и научни систем, било je места и за појаве из области привредног живота. Ово се посебно односи на „Никомахову етику”, главно етичко дело из реалистичког периода Аристотеловог рада, у коме се путем појмова на високом степену апстракције изражава не само морал, схватања и навике које су важиле у хеленском народу већ и економска страна друштвеног живота. Наравно, пропорција између етичких и економских категорија je у корист првих, што je сасвим разумљиво када се има у виду да je реч превасход но о философу, творцу целине која по појединим схватањима „остаје најчудеснији и најутицајнији мислени систегд што га je икад један човек саставио” ( 2 ). Перед „Никомахове етике” за проучавање економских проблема значајна je и „Политика”. Y овом делу садржано je, пре свега, Ари-

(i) Мислимо, пре света, на Платона и његовог савременика Ксенофона. Y Платона je врло мало речи о екоиомским проблемима. Y Платоновој „Држави” налазе се неке економске идеје. По њему, град настаје због педеле рада, а ова због природне неједнакости \ вештини и мноштва потреба. Поделу рада охвата као природиу појаву, те не разматра њене друштвене и економске аспекте. Ксенофон у делу Cyropaedia иде дал>е, оцењује природу приватне размене и разликује велике градове, у којима се развија подела рада од малих градова где подела рада не постоји. Y Ксенофона, описана je на веома интересантан начин подела рада у оквиру једне радионице.

(2) V. Durant, Ym царује, Бсоград, 1932, стр. 97.