Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

914

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

стотелово у 461 * 6 о држави, али се, узгред, поред осталих питања, помшьу и многа економски односи. Одмах ћемо напомен\гги да су економске категорије чесхо обојене етичким принципима Аристотеловог доба, што je разумљиво ако се има у виду да су оне, пре свега, инструмент аеговог мисленог система ( 3 ). 1. Основна обележја економске структуре антинког друштва Економску структуру друштва Аристотеловог доба карактерише хетерогеност привредних веза међу људима. Са једне стране, остварују ce односи натуралне привреде робовласничког типа, као владајућег облика друштвене производње, који по обаму активности и релативном значају за укупан пргшредни живот заузимају примарно место, док с друге, постоje развијени односи просте робне производае, који са становишта значаја за привреду грчког друштва нграју секундарну улогу. Ипак, ова друга, (проста или ситна робна производаа), пружа простора за размишљаае о односима који ће свој пушг процват доживети тек након 2000 година, у капитализму, о најамном раду, монополу, зајму и сл. Домаћинство представља основни организациони облик привредног живота, те чини примарну производну јединицу. На нивоу „потпуног домаћинства”, које се састоји од робова и слободних л>уди, постоји већи број разноврсних облика привредних односа. Имање je „део домаћинства”. Да би ce нормално одвијао посао на имању потребна су одговарајућа оруђа. „Од тих оруђа једна су жива а друга мртва (на пример за заповедника брода крма je мртво оруВе, а поткрмар живо)... Роб je пак нека врста живе ствари.( 4 ). Привредни односи нграју у Аристотела значајну улогу, те о њима говори на самом почетку испитиваььа друштвене структуре у „Политици”: „Како сваку ствар треба испитати почев од њених најмањих делова, а основни и најмањи делови домаћинства су господар и роб, муж и жена, отац и деда, треба најпре испитати каква су ова три односа и какви треба да буду... Постоји још један део који једни изједначују с вођењем домаћинства, а други мисле да je то нешто најважније у вођењу домаћинства. Како с тим стоји ствар тек треба испитати. Мислнм на такозвану вештину стидања имања". ( 5 ). Поред односа који настају на нивоу домаћинства, постоје и односи који ce заснивају између домаћинства, измеВу самих господара, господара

(з) Навешћемо неколико мислн у цил»у поткрегъъеиьа поменутог става. Говорећн о приматери јалних средстава Арнстотел каже да се оно врши природным и неприродним путем. Y прекомерном стицању добара впди велику опасност за врлину и срећан живот. Повећање имовнне оправдано je дотле док служи етичком животу. Разматрајући проблем праведности и неправедности (Књига V Никомахове етике) као и то на каквим се радњама оне гледају, Арнстотел помин>е извесне прнвредне односе и категорије и даје свој допринос развоју економске мисли.

(4) Аристотел, „Политика”, Култура, 1970, Београд, стр. S.

(5) Ibid. стр. 7.