Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

915

АРИСТОТЕЛ ПРЕТЕЧА ТЕОРИЈЕ РОБНЕ ПРИВРЕДЕ

Ti хрговаца, господара и занатлија, господара и најамног радника, господара и зајмодавда, затим односи између трговца на велико и трговаца на мало итд. Односи који настају ван домаћинства остварују се посредним путем. Број привредних веза je веома велики, a њихови облици иду од најједноставнијих, ыепосредних веза, до разных видова трговине и монополских облика ( 8 ). Богатство економских односа остварених у Аристотелево доба могу да илуструју бројне категорије робне привреде које он помиње, као што ■су: размена, трговина, вредност, новац, мера вредности, извоз, увоз, добит, вишкови, богатство, благо, иманье, зеленаштво, закуп, камата, најамни рад, монопол и сл. Ове категорије наводе се на почетку Прве книге (од укупно осам) Аристотеловог дела „Политика”,, и о њима се говори у 11, 111, и IV глави. Овако развијена економска структура друштва заснива се на веома разуђеној специјализацији и значајном осамостаљивању појединачних процеса рада, који са своје стране, као својеврсна производна основа, доводе до разных облика опште и посебне поделе рада. Развијену производну структуру изражава постојање сточарства, земљорадње, лова, занатства, трговине и рударства, а у оквиру ових области привређивања постојање ужих привредних грана ( 7 ). 2. Теорија размене и новца Хетерогена економска структура хеленског друштва остварује се извесним (иако не и најобимнијим) делом преко тржишта. Уочавајући сложену природу односа на тржишту, Аристотел указује на њихов двојаки

(6) Као пример остварења монопола Аристотел наводи случај Талета Милећанина. Талет je, према казивању Аристотела, „сазнавши помоћу астрономије да ће маслине добро родити, са оно мало новца колико je имао капарисао све уљане пресс у Милету и на Хију још док je била зима узео их под закуп веома јефтино јер ни je било понуда, А како су многи, када je дошло време бербе, изненада и у исто време стали тражити пресс, он их je издавао под закуп како je хтео и, скупивши много новца, показао да je филосоаима лако да се обогате, али да то није оно за чим они теже". (Аристотел, „Политика", стр. 24). Аристотел наводи и други пример, понашање човека са Сицилије, који je, „пошто je имао новац, покуповао све железо из железара, а затим, када су дошли велетрговци с тржишта, продавао га je једино он и мада није сувише повисио цену, ипак je за педесет таланата добио сто . . . Талетов проналазак и проналазак овога човека исти су, jep су и један и други успели да остваре монопол. И за државнике je корисно да то знају, jep су многим државама потребни новци и овакав извор прихода, уосталом и домаћинству, само у већем обиму". (Ibid. стр. 24).

(7) Аристотел указује и на разноврсне гране појединих области. „Трговина се, опет, дели на три гране поморску, копнену и трговину на мало, а оне се међусобно разликују тиме што je једна више различна него друга, односно тиме што једна доноси већу а друга мању добит". (Аристотел, ~Политика", стр. 22—23). Помињући рударство Аристотел каже да ~оно има многе гране јер су и врсте рударских производа веома многобројне". (Ibid. стр. 23).