Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

916

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

характер условљен предметним обликом њиховог испољавања. Разматрајући „праведно у пословним односима” Аристотел je засновао теорију размене. Он каже да „два лекара не чине заједницу размене, али лекар и'земљорадник чине, и уопште људи различитих занимања. Али измеЪу ььих мора доћи до изједначења. (Подвукао В. С.) Стога треба све ствари које подлежу размени да буду на неки начин заједнички мерл>иве. Зато je настао новац, и он je на неки начин посредник; њиме се све мери...” ( 8 ) Овим мислима Аристотел формулише два става, оба фундаментална за настанак робне привреде и схватање суштине размене као основног односа овог облика привређивања, који чине његов допринос развоју теорије вредности. Први допринос састоји се у томе што указује на друштвену поделу рада као узрок настанка робне привреде. Он подвлачн да „заједницу размене” чине људи различитих заниманьа. Аруги допринос, неупоредиво зиачајнији од првог, односи се на проблем једнакости у односу размене, што доводи до потребе за „општим мерилом вредности”, до настанка новца, што он, на жалост, неће моћи са успехом до краја да доведе и објасни. Заправо, он осећа однос вредности двеју роба и поставља га веома пластично преко дијагонала пара,\елограма: A je граВевинар, Б обућар, В кућа и Г обућа. Грађевинару А треба оно што обућар Б производи. Зато долази до одыоса размене њихових произвола. „Ништа не мари што продукт једнога надмаша по вредности (подвукао В. С.) продукт другога. Јер то je баш оно што треба изједначити” и да се то „среће и у другим областима производив, јер би дошло до апсурда кад оно што произвођач по квалитету и квантитету пропзведе потрошачи не би надокнадили једнаким квантнтето.м и квалитето.м” ( 9 ) Њему не смета, за остварење једнакости што су вредности ј единица произвола (куће и обуће) различите. Очигледно да у процесу размене Аристотел осећа квантитативни однос у коме се одре Вене количине произвола, једне врсте размењују за одговарајуће количине произвола друге врсте. Он уочава комплексну природу односа размене, јер истиче да „као што граВевииар стоји према обуйару, тако и одреВени број пари обуће стоји према једној кући или количини намирница.” ( 10 )

(8) Аристотел, Никоманова етика, Култура, 1970, Београд, стр. 124. (о) Ibnd. стр. 124.

(io) Ibid. стр. 124.