Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

918

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

функцију новца не зато што су ce „људи договорили”, већ само зато што je раније пред њих иступало као и свака друга роба. Аристотелова уговорна теорнја настанка новца није прихваћена и из других разлога. По њему, новад има изузетно својство, јер „новац чини све ствари мерљивим, jep ce њиме све мери.” ( 15 ) Међутим, реална зависност иде обрнутим смером. Не чини новац све произволе самерљивим, већ они зато што имају исто својство, што су као резултат људског рада и на основу њега самерљиви, стварају могућност и потребу настанка новца, који je и сам резултат људског рада, па стога самерљив са другим робама. ЬЬегову функцију могле би да врше и врпшле су и друге робе, али je он над ньом стекао монопол, као најпогоднији, због материјалних свој става које има ( ,6 ). Изузетан допринос Аристотели теорији новца (и поред недостатака на које смо указали) јесте у томе што он иако то више осећа и наговештава, него што поставља увиђајући комплексан карактер ове, веома сложене економске категорије, указује на више функција новца. Говори о новцу као мери вредности, средству промета, као и кредитном средству ( 17 ). 3. О значају Аристотелове економске мысли Аристотелов допринос развоју економске мисли и економске теориje je вишеструк. Његове најважније заслуге јесу; Прво, што je уочио целину економских појава, проблем њихове садржине, утврдио узрочне везе са другим појавама и формулисао елементарне законитости. Аристотел je не само први већ и једини од мислилаца античке Грчке и Рима који природу економских појава посматра и објашњава пзванредном применом принципа формалне логике ( 18 ).

(15) Аристотел, „Никомахова етика'', стр. 126.

(16) Суштину новца као мере вредности Маркс објашњава: „Не постају робе самерл>иве преко новца. Напротив. Зато што су све робе вредности опредмећен л»удски рад, услед чега су саме по себи смерлшве, могу оне заједнички мерити своје вредности истом специфичном робом и тиме ову претворнти у заједничку меру својих вредности, или новац”. К. Маркс, Капитал, стр. 55.

(17) Аристотел je против ове последње функције: „Сасвнм je оправдано омражено и зеленаштво, jep се ту добит постиже помоћу самог новца и новац не служи евреи којој je иамењен. Новац je, найме, настао ради размене, а камата га умножава, па je отуда и добила име jep деца личе на родителе, а камата je новац рођен од новца”. Аристотел, „Политика”, стр. 22.

(18) Изузетна способност логичког закључивања може да се покаже слсдећнм примером: „Без размене нема односа, без једнакости нема размене, без заједничке мере нема једнакости”. (Никомахова етика, стр. 126). На изузетан начин представ.ъен je каузални низ: заједничка мера једнакост размена однос.