Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

919

АРИСТОТЕЛ ПРЕТЕЧА ТЕОРИЈЕ РОБНЕ ПРИВРЕДЕ

Друго, Арнстотел говори о различитим економским односима, али на подручју робне привреде постиже најзапаженије резултате. Указује на елементарна питања робног привређивања: вредност, новац и размена ( 19 ), те га због посхављања ових проблема можемо са правом сматрати зачетником савремене теорије робне привреде. Треће, указао je на двојаку природу и унутрашње противречности основних категорија робне привреде. Истичући да „свака ствар има двоструку намену”, уочавајући разлику између „вештине стицања” и „вештине воВења домаћинства”, разликујући природну размену од размене којој je циљ богаћење, наводећи већи број функдија новца, Аристотел je поставио проблем двојаког характера друштвене организације рада у условима робне привреде, што ће тек Маркс логички развити у категоријални систем теорије радне вредности, научно објаснивши двојаки характер рада садржаног у роби. Иако ce овај Аристотелев допринос садржински може третирати као допринос теорији радне вредности, о чему je било речи у претходној тачки, ми га издвајамо, желећи да истакнемо методолошки значај у поставлзању економских проблема. Четврто, Аристотела можемо сматрати претечом теорије радне вредности, иако у његовом делу нема експлицитних формулација ове кондепције. Основ за овакву оцену пружају нам, пре свега, његова разматрања о улози новца као мере вредности. V његовом опусу се чак може наћи и изричита корелација између рада и вредности, и то у првом пасусу прве странице „Никомахове етике” ( 20 ). Y социјалној структури коју као основни однос у економској области живота карактерише однос господар-роб, где се роб третира као „нека врста живе ствари”, те je власт над робовима нормална појава, јер су „једни л>уди по природи слободни а друга робови”, веома je тешко, у то време готово и немогуће, уочити и објаснити узрочну везу између рада и вредности. Свести производан рад на заједнички именитељ захтевало je превазилажење властите епохе. Великом мислиоду Аристотелу то je у много чему и пошло за руком, па му се не може пребацити што то није могао у свему, као у случају схватања природе вредности. Завршавајући излагање о Аристотеловом доприносу развоја економске мисли можемо рећи да je само прави гениј могао да из једне веома хетерогене економске структуре издвоји однос на коме ће се засновати будуће дивилизације однос просте робне привреде ида на том елементарном односу дође до прага теорије радне вредности, на којој почива и Марксова анализа капитализма. Класна позиција у социјалној структу-

(19) Због изузетног значаја за теорију робне привреде, ове категорије наћиће се на првим страницама Марксовог „Капитала".

(20) Ову каузалност Аристотел експлицитно изражава следећим речима: „Негде je циљ сам чин рада, а негде je то осим рада и његов исход иеко дело. Y оним случајевима где, осим делатности, постоје ови даљи циљеви произведена дела имају већу вредност од уложеног труда". („Никомахова етика”, стр. 3).