Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

РИМСКО И АНГЛОСАКСОНСКО СХВАТАЊЕ СВОЈИНЕ

1. Европски правник, полазећи од категорија које су створили jour Римљани, утлавном сматра да je својина pleno, in re votestas./ Остала права на ствари која делују erga отпе s су jura in re aliéna, а поред тога постоји ir-фактйчка власт на ствари државина. Таква структура појмова je одреБена и логична. Међутим, тешкоће настају када ове појмове треба применити на односе који су различити од оних у класичном Риму или у Француској из времена Наполеона Бонапарте. Један од разлога за тешкоће са којима се бори наша теорија када треба да одреди суштину својинских односа самоуправног социјализма управо je овакав терминолошки неспоразум. Да ли je, уопште узев, правилно рећи да у неком друштву нема својине или можда треба само утврдити да се својински односи разликују од оних које традиционално познајемо? Постоје различити облици човековог господарења мртвом природом. и живим бићима. Иако je тешко доносити уопштене закл>учке, чини се да je човек мање-више одувек познавао једно широко, свеобухватно и временски неограничено право према потрошннм добрима и стварима за личну употребу. Са средствима за производњу ситуација je нешто сложенија. Познати белгијски правки историчар Dekkers (Декер) je рекао: „Оно што ми je пало у очи, то je колико својина, у свим својим облицима, у крајњој линији зависи од рада. Рад je тај који оправдава својину. .. индивидуални рад ствара индивидуалну својину, као што колективни рад ствара колективну својину.'' ( ] ) Мисао није нова. Њу je давно пре тога, и прецизниje, изразио Маркс тврдећи како својина иије ништа друго до правки израз за односе у производњи ( г ) Номадско племе које се бави ловом им а један однос према земљи, други je став сељака према њнви, а нешто сасвим различит су својински односи над грађевинским земљиштем у модерним градовима. Потврду за ово можемо наћи у историји римског и англосаксонской схватања својине. Y нај стари j ем Риму видљиви су трагови колективне својине. Постоје заједгшчке шуме и пашњаци које користе чланови генса (ager gentilitius ).

(i) Dekkers, Le concept de la propriété dans les droits de L'Antiquité, Vo Congrès intern, de droit comparé, Bruxelles, 1958, erp, 2.

(2) Предговор Критики политичке економије, Бгд., 1949, стр. 9.