Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

847

РИМСКО И АНГЛОСАКСОНСКО СХВАТАЊЕ СВОЈИНЕ

4. Енглеско право земљишне својине Кромвел je описао као „стра шну збрку” (ungodly jumble), а неки писци препоручују почетницима да се не обесхрабре ако из првог читања нису нишха схватили, него да читају више пута ( 7 ). Врсту својине одређују два појма: tenure и estate. Tenurè ce приближно може превести на „држање”, јер потиче од латинског tenior држати. Према концепцији Common Law-а земља се не поседује, већ држи (not 'pnssesseđ, but held). Држање одређује врсту и обим права, односно терета. Међутим, није важно само како се земља држи, већ и колико, на. које време. Може неко имати широка права, али се ова race вьеговом смрћу или протеком времена. И обрнуто. Одговор на ово питање даје квалитет који се назива estate. Огапта je тежња да се и по својој садржини и ж> дужини трајања англосаксонска својина приближи римској proprietas, тј.. пуној, ничим оптерећеној власти, која траје вечито. Ипак, и тако упрош~Аёне, tenures и estâtes не могу се схватити без историје. Y овом погледу,, како je рекао амерички судија Холмс, „страница историје вреди колико и томови логике” ( 8 ). 5. Tenures (држања). Када су Нормани 1066. године завладали Енглеском, сва земља je припала краљу. Краљ je људима из своје околине путем комендације дао поседе и то су „челни држаоци” (tenants in capite).. Ови су даље делили земљу на меноре и давали их феудалним „посредујуђим" земљопоседницима (mesne lords). Менори су, обично само једним делом, давани даље на кориш&ење. Бременом се повећавао број и врста држања. Сва се она могу поделити на слободна и неслободна. Слободна држања (free tenures ) ce карактеришу тиме што je садржина терета унапред одређена и не зависи од воље даваоца земље. За заштиту права могао ce држалац обратити краљевским судовима. Најважнија су: држања витезова, држања људи у личној служби краљу, верска држања и сокиџ. а) Држања витезова ( chiyalry or by knight servie ъ) су таква код којих je основна обавеза давање војне службе 40 дана у години. Поред тога витез je морао пружати aide féodale приликом примања сизереновог сина у ред витезова, при удаји кћери, морао je приложити за откуп из ропства и тел. Лорд je имао право туторства над вазаловом малолетном дедом ако остану без родител.а, право да одузме добро у случају издаје, да поново преузме добро ако je вазал умро без наследника или у неким другим случајевима (escheat). б) Аржања људи у личној служби крад>у (sergeanty, долази од лат. servanîia) јесу она код којих вазал дугује одређену личну службу на двору, обично везану за дворски церемонијал (ношење заставе, пехарник итд.). ц) Аржања верских службс:шка ( frankalmoiu пли free alms) je врста поседа коју добија црква или свештеници. Њихова je обавеза да се моле за сизерена и да врше друге религијске обреде.

(7) Тако Megarry, The taw of Real Property, London, 1955, II изд. стр. 1.

( 8 ) „Upon this point a page of history is worth a volume of logic” (према: Moynihan, Real Property, St Paul, 1940, увод).