Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

848

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

м) Сокиџ (socage ienure), втрста. читлука, држање које je условлено радом или новчаном рейхом чији je износ унапред одређен. Ово je облик слободног држања које данас преовлађује. Неслободна држања су везана за терете који нису унапред одређени, већ зависе од одыоса са власником менора. Чак и када je -месним обичајима одре Вена количина рада, ннје унапред одређена њихова врста. И -сокиџ, као слободно држање, може бити ■условлен радом, али држалац унапред зна колшсо ког рада дугује и сам одреБује када и како ће га изврпшти. МеВутим, неслободни држалац дужан je да се стави на располагање лорду одреБеног дана и овај му сам или преко надзорника (stewart-а.) одреВује врсту посла. Поред тога, слободни држаоци су лично слободки, а неслободни (вилени или кметови) су везани за землу и лично зависни од господара. а) Аржање кмета (villëîn tendre} су најчешћа неслободна држања. Лордов посед, менор, обично се делио на землу коју овај обраБује у сопственој режији (lord’s demesne) и део којн je издељан на парцеле на којима раде кметови. Лорд je могао отерати кмета и довести новог човека. Кмет није могао отуВити своје држање без сагласности лорда. За спорове je надлежан меноријални суд који се држао обичаја. Тек су се касније, са дезинтеграцијом феодализма, почели кралевски судови мешати у спорове измеВу лордова и кметова. б) Варијанта неслободног држања je и T3B. customary freehold („Слободан” закуп по обичајима, иако спада у неслободна држања). Овде услови држања нису одреВени „по воли лорда”, као што je случај код претходног држања, већ и према месним обичајима. Једина практична разлика je у нешто пшрем праву располагања код ове врсте закупа. Број и врсте држања, од којих смо ми навели само најважније, временом су се умножавали. Промене у феудалној пирамиди сизеренскснвазалских односа могле су се изврпшти или уступањем свог места другом (феудална супституција) или давањем дела поседа новом вазалу (феудална субинфеудација). Да би се томе стало на пут, донет je Statute Quia Emploies (1290. енглески закони се зову или према почетннм речима или препрема проблему који расправлају). Овим законом je забрањено стварање нових држаньа путем субинфеудације, осим ако то чини сама круна. Ако неко да землу другом, овај неђе постати иегов вазал, већ вазал крала. 6. Промене у привреди, енглеска револуција „без крви” захтевале су и нове својинске односе. Оне су биле, што се може и очекивати имајућп у виду менталитет острвлана, постепене а ни данас нису завршене. КететскоуДрЖање (vîïïëin tenuhe ) се постелено претварало у држање „уз когти јУјуговораУ”! „Црпа смрт”н селачки устанци у XV в. проредили су број селака. УвоБегье мануфактура и индустрије отворило je нове могућности за егзистенцију ван земле и землорадње, на читлуцима се све више уводи новчана рента уместо натуралне и радне. Свемоћ лордових меноријалшк судова престаје од 1499. г. почшьу се и кралевски судови мешати у спорове са кметовима. Кметови добивају лпчну слободу, а однос са лордом регулисан je уговором, чија je копија у рука.ма кмета. Зато се оваква измењена држања селака зову copyhold. На властелинствима се