Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

849

РИМСКО И АНГЛОСАКСОНСКО СХВАТАЊЕ СВОЈИНЕ

воде регистри ових уговора, што je био зачетак земљишнокњижног система. Y XVI в. je било салю 1% кметова, a последњи су ишчезли 1618. Y то време , према неким проценама, око 1/3 становника чине копихолдери ( 9 ). Друга промена се огледала у укидању неких терета што je довело до ишчезавања појединих облика држања. Већ доста рано, са све већом употребом плаћеника војске, војна обавеза витезова замењена je плаћањем тзв. „штитног новца”. Закона о укидању држања (The Tenure Abolition Act) из 1660. претворио. je иптешка држања и држања у служби краља (sergeün£y) у сокиџ, тј. у држагьа за које се плаћа сума новца. Ykhhyth су aide féodale и неке друге обавезе. Неки новчани терети са опадањем вредности новца достали су смешно мале суме које није вредело сакупљати. Држаоци су се изборили за слободу располагања својим правом. Док су раније држаоци хтели што већу слободу располагања, са увоВењем мануфактура, претварањем њива у папиьаке („овце једу л>уде"), велепоседшщи су настојали да отерају земљораднике. Предузете су неке мере за запишу копихолдера. После законодавне интервенцнје и промена у пракси остала су, углавном, од слободних држања сокиџ (држање уз новчаду ренту) и црквена држања, а од неслободних копихолд (држања сељака уз новчану ренту). Током XIX века донето je Binne закона, а 1925. још низ мера ко je су заокружиле раније присутне тенденције ( 10 ). Готово сви феудални терети су укинути, осим неких мање важних (право лова за лорда и сл.). Нема више ни црквених држања. Једино феудално држање које постоји јесте сокиџ, који се назива сада freeKolđ. Као теоретски принцип задржано je правило да je круна врховни власник земље (у Америци држава), али оно иема гграктичне последице. Права лордова су такође занемарљиво мала или сасвим ишчезла. 7. Estate, као што je речено, означава време трајања једног интереса на зсмди,- Иако се у првом реду односн на само трајање права, не може се зашьучити да се проблем везан за овај појам исцрпљује само дужином постојања а да се уопште не односи на овлашћења. Колико ће трајати неко право зависи и од могућности наслеђивања и отуђивања а то су елементи садржине права. Земл>а je трајно добро, тако да je могуће не само истовремено постојање више врста овлашћења у корист различитих субјеката већ je могуће и постојање сукцесивних интереса. Који ће estate настати, зависи у првом реду, од речи које су употребљене приликом његовог установљавања. Y овом погледу влада строги формализам који je раније био још већи. Најважнији облици estate јесу: а) fee simple б) fee tail

(9) Мартисевич, Јушков, Дмитријевски, Огапта историја државе и права (превод с руског Б. Недељковића), II књига, Београд, 195 Ü, стр 268 и сл.

(io) Ово законодавство обухвата следеће: The Law of Property Act из 1922, The Settled Land Act из 1925, The Trustee Act 1925, The Law of Property Act 1925, The Land Registration Act 1925, The Land Charges Act The Administration of Estâtes Act 1925. Закони су ступили на снагу 1926.